• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

     Svake godine, 24. marta obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, da bi se podigla svest ukupne javnosti o zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom uticaju tuberkuloze (TB) i da bi se usmerili napori ka eliminaciji tuberkuloze kao globalnog javnozdravstvenog problema. Ove godine 24. marta, obeležava se i 140. godišnjica objave dr Roberta Koha o otkriću uzročnika tuberkuloze.
    Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2019. godine, tuberkuloza i dalje predstavlja 9. po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, čak učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je 2019. godine u svetu oko 10 miliona ljudi obolelo od tuberkuloze. Najveći broj obolelih je otkriven u regionu jugoistočnoe Azije (44%), Afrike (25%) i zapadnog Pacifika (18%), dok je manje opterećenje ovom bolesti u istočnom Mediteranu (8,2%), Americi (2,9%) i Evropi (2,5%). Izračunato je da osam zemalja čine dve trećine globalnog ukupnog broja obolelih od tuberkuloze: Indija (26%), Indonezija (8,5%), Kina (8,4%), Filipini (6,0%), Pakistan (5,7%), Nigerija (4,4%), Bangladeš (3,6%) i Južna Afrika (3,6%). Rezistentna tuberkuloza predstavlja stalnu opasnost. Zabeleženo je u svetu 2019. godine oko 500.000 novih slučajeva TB rezistentnih na lek rifampicin, ali u 78% radilo se o multirezistentnoj tuberkulozi (otpornost uzročnika na više specifičnih lekova). Skoro polovina (49%) slučajeva MDR-TB su bili stanovnici Indije, Kine i Ruske Federacije. U Evropskoj uniji i Evropskoj ekonomskoj zajednici u toku 2019. godine prijavljena su 52.862 slučaja obolevanja od TB. Stopa prijavljivanja se smanjuje samo za oko 5% godišnje. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju TB kao javnozdravstvenog problema.
     Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2022. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze. Zapostavljanje neprekidnih napora na kontroli ove bolesti u bilo kom trenutku u budućnosti može biti opasno i u zemljama sa niskim opterećenjem ovom bolesti, pre svega zbog prisustva rezistentnih oblika koji se teže leče, a posebno u uslovima epidemije drugom zaraznom bolešću.

·       Ove godine, isto kao i prošle, posebna pažnja se posvećuje zajedničkim naporima svih ključnih institucija i organizacija da se smanji uticaj epidemije COVID-19 i održi dijagnostika i lečenje tuberkuloze, da bi se svi potencijalno oboleli na vreme dijagnostikovali i započelo lečenje.

·      U toku epidemije COVID-19 nabavka antituberkulotskih lekova prve i druge linije obavljena je pravovremeno i nije bilo prekida u snabdevanju lekovima.

·         Nabavljeni su najnoviji međunarodno odobreni lekovi za lečenje rezistentnih oblika tuberkuloze.

·     U okviru sistema zdravstvene zaštite obezbeđeni su kapaciteti za hospitalno i ambulantno lečenje bolesnika obolelih od tuberkuloze.

    Republika Srbija beleži kontinuiran trend smanjenja stope prijavljivanja tuberkuloze, sa 37/100.000 u 2003. godini na 9/100.000 stanovnika u 2019. godini, što je svrstava među zemlje sa niskim opterećenjem tuberkulozom u regionu Evrope. Prema prijavama dostavljenim na obrascu broj 1, u 2019. godini prijavljena su 623 slučaja oboljevanja od svih oblika tuberkuloze, koji podležu obaveznom prijavljivanju, što čini notifikacionu stopu od 9,02/100.000 stanovnika.

     Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija, odnosno bacil tuberkuloze, koji se zove Kohov bacil. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor infekcije su oboleli, sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori - a ne prekriva nos i usta maramicom kada kašnje i kija - ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga zdrava osoba udahne vazduh zajedno sa tim kapljicama, koje sadrže bacil tuberkuloze. Ako osoba ima dobru prirodnu opštu otpornost organizma, posle kraćeg vremena infekcija će biti savladana i bolest se neće razviti. Svega oko 10% inficiranih osoba će se razboleti i tada se razvija primarna tuberkuloza. Međutim, nešto kasnije u toku života moguće je da se razvije postprimarna tuberkuloza, a razlog je pad otpornosti organizma koji je izazvan različitim razlozima, najčešće njihovom kombinacijom.  Neuredan život, stres, neuhranjenost, loši uslovi života, alkoholizam, korišćenje duvanskih proizvoda i/ili drga, postojanje neke druge bolesti, HIV infekcija i drugi faktori obaraju prirodnu opštu otpornost organizma i povećavaju rizik razvoja tuberkuloze. Najučestalija lokalizacija je u plućima, ali tuberkuloza se može razviti i u drugim organima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su: kašalj (traje duže od 3-4 nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju), nekada sa pojavom krvi u ispljuvku; blago povišena telesna temperatura, pogotovo predveče; noćno znojenje; groznica; gubitak apetita; mršavljenje, brzo zamaranje i osećaj slabosti ili malaksalosti.

    Lečenje tuberkuloze traje 6-8 meseci, a u prvoj fazi trebalo bi da se sprovodi u bolničkoj ustanovi i u izolaciji od zdravih osoba (naročito odojčadi i dece). Tuberkuloza je izlečiva, ako se pravilno leči odgovarajućom terapijom (antituberkulotici, hemoprofilaksa) i posebnim režimom života (higijensko-dijetetski režim: mirovanje, ishrana). Ponekad se primenjuje i hirurško lečenje. Pogodno je da se bolnice za lečenje plućnih bolesti i tuberkuloze grade na moru ili na odgovarajućoj nadmorskoj visini u šumovitom predelu. Posle izlečenja veoma su korisni rehabilitacioni tretmani, kao i duži boravak na moru ili pitomoj planini. Nepravilno lečenje i/ili ne poštovanje određenog protokola razvija rezistentni oblik bolesti, zbog razvoja rezistencije ili otpornosti uzročnika na jedan ili više lekova. Tada se smrtni ishod ili letalitet povećava na oko 40%. Tuberkuloza se može razviti i kod osoba koje su uredno vakcinisane, kao i kod onih koji su je ranije preboleli, što znači da se od ove bolesti može bolovati više puta u životu. Zbog toga je važno poznavati faktore rizika, kao i doprinosne uticaje za oboljevanje koje treba isključivati i istovremeno graditi svoje ponašanje koje aktivno doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja.


Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine                                                                      

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati