·       Ove godine, isto kao i prošle, posebna pažnja se posvećuje zajedničkim naporima svih ključnih institucija i organizacija da se smanji uticaj epidemije COVID-19 i održi dijagnostika i lečenje tuberkuloze, da bi se svi potencijalno oboleli na vreme dijagnostikovali i započelo lečenje.

·      U toku epidemije COVID-19 nabavka antituberkulotskih lekova prve i druge linije obavljena je pravovremeno i nije bilo prekida u snabdevanju lekovima.

·         Nabavljeni su najnoviji međunarodno odobreni lekovi za lečenje rezistentnih oblika tuberkuloze.

·     U okviru sistema zdravstvene zaštite obezbeđeni su kapaciteti za hospitalno i ambulantno lečenje bolesnika obolelih od tuberkuloze.

    Republika Srbija beleži kontinuiran trend smanjenja stope prijavljivanja tuberkuloze, sa 37/100.000 u 2003. godini na 9/100.000 stanovnika u 2019. godini, što je svrstava među zemlje sa niskim opterećenjem tuberkulozom u regionu Evrope. Prema prijavama dostavljenim na obrascu broj 1, u 2019. godini prijavljena su 623 slučaja oboljevanja od svih oblika tuberkuloze, koji podležu obaveznom prijavljivanju, što čini notifikacionu stopu od 9,02/100.000 stanovnika.

     Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija, odnosno bacil tuberkuloze, koji se zove Kohov bacil. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor infekcije su oboleli, sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori - a ne prekriva nos i usta maramicom kada kašnje i kija - ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga zdrava osoba udahne vazduh zajedno sa tim kapljicama, koje sadrže bacil tuberkuloze. Ako osoba ima dobru prirodnu opštu otpornost organizma, posle kraćeg vremena infekcija će biti savladana i bolest se neće razviti. Svega oko 10% inficiranih osoba će se razboleti i tada se razvija primarna tuberkuloza. Međutim, nešto kasnije u toku života moguće je da se razvije postprimarna tuberkuloza, a razlog je pad otpornosti organizma koji je izazvan različitim razlozima, najčešće njihovom kombinacijom.  Neuredan život, stres, neuhranjenost, loši uslovi života, alkoholizam, korišćenje duvanskih proizvoda i/ili drga, postojanje neke druge bolesti, HIV infekcija i drugi faktori obaraju prirodnu opštu otpornost organizma i povećavaju rizik razvoja tuberkuloze. Najučestalija lokalizacija je u plućima, ali tuberkuloza se može razviti i u drugim organima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su: kašalj (traje duže od 3-4 nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju), nekada sa pojavom krvi u ispljuvku; blago povišena telesna temperatura, pogotovo predveče; noćno znojenje; groznica; gubitak apetita; mršavljenje, brzo zamaranje i osećaj slabosti ili malaksalosti.

    Lečenje tuberkuloze traje 6-8 meseci, a u prvoj fazi trebalo bi da se sprovodi u bolničkoj ustanovi i u izolaciji od zdravih osoba (naročito odojčadi i dece). Tuberkuloza je izlečiva, ako se pravilno leči odgovarajućom terapijom (antituberkulotici, hemoprofilaksa) i posebnim režimom života (higijensko-dijetetski režim: mirovanje, ishrana). Ponekad se primenjuje i hirurško lečenje. Pogodno je da se bolnice za lečenje plućnih bolesti i tuberkuloze grade na moru ili na odgovarajućoj nadmorskoj visini u šumovitom predelu. Posle izlečenja veoma su korisni rehabilitacioni tretmani, kao i duži boravak na moru ili pitomoj planini. Nepravilno lečenje i/ili ne poštovanje određenog protokola razvija rezistentni oblik bolesti, zbog razvoja rezistencije ili otpornosti uzročnika na jedan ili više lekova. Tada se smrtni ishod ili letalitet povećava na oko 40%. Tuberkuloza se može razviti i kod osoba koje su uredno vakcinisane, kao i kod onih koji su je ranije preboleli, što znači da se od ove bolesti može bolovati više puta u životu. Zbog toga je važno poznavati faktore rizika, kao i doprinosne uticaje za oboljevanje koje treba isključivati i istovremeno graditi svoje ponašanje koje aktivno doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine