Svetski dan reciklaže, 18.mart

Spasimo planetu – podržimo recikliranje

    Svetski dan reciklaže obeležava se 18. marta, a ustanovljen je 2015. godine na Svetskoj konvenciji recikliranja. Skretanje pažnje stanovništvu o važnosti reciklaže za budućnost planete je glavni cilj obeležavanja ovog dana, od posebne važnosti u našoj zemlji u kojoj se po procenama reciklira samo 5% kućnog otpada.

Šta je reciklaža?

    Sam pojam “reciklaža” podrazumeva ponovnu upotrebu nekog predmeta. Proces podrazumeva 3 koraka: pravilno razvrstavanje otpada, zatim njegovu obradu i na kraju ponovnu upotrebu u proizvodnji. Reciklažom smanjujemo količinu otpada koja završava na deponijama i čuvamo dragocene prirodne resurse.  

   Početni korak je primarno odvajanje otpada koji može da se reciklira, u samom domaćinstvu.  Reciklabilnost ambalaže, odnosno mogućnost njenog ponovnog korišćenja, zavisi od mnogo faktora, pa se u nekim slučajevima ne može sa sigurnošću tvrditi koja vrsta ambalaže može, a koja ne može da se reciklira. Staklena i metalna ambalaža može da se reciklira bezbroj puta. Međutim, u našoj zemlji, za pojedine vrste reciklaže ne postoje postrojenja.  

Šta može da se reciklira?

• - kartonske i papirne kese, časopisi i novine, sveske, kancelarijski papir;
• - plastični čepovi (odvojiti ih od flaša i tuba i odvajati posebno), pet ambalaža od vode i soka (#1), plastične kante, plastične palete, polietilenska streč folija;
• - Staklene flaše providne i obojene, flaše alkoholnih pića, staklene tegle;
• - Limenke aluminijumske i čelične, čelični poklopci, poklopci od staklenih flaša;
• - Drvene gajbice, palete od drveta, čepovi od plute;
• - Tekstil, stara odeća, posteljina, peškiri, zavese;
• - Baterije  i akumulatori – spadaju u posebne tokove otpada, te ih ne treba ubacivati u komunalni otpad, niti u reciklabilni otpad sa papirom i plastikom, nego ih posebno prikupljati i odlagati.
• Najbitnije pravilo recikliranja je da nema zagađenja u samoj kanti: ostataka tečnosti, hrane, hemikalija, i slično.

Šta ne može da se reciklira?

    Ne recikliraju se: plastične kese, plastični tanjiri i pribor za jelo, plastične slamčice, plastične čaše, čaše “od jogurta”, kuhinjski papirni ubrusi, stiropor, kesice od čipseva, slatkiša i slična pakovanja prehrambenih namirnica, flaše od ulja, jednokratne čaše za piće, ambalaža za hranu i piće za poneti ili dostavu, zamašćeni karton od pice i druge hrane, tube od paste za zube, druge tube za različite kreme i pakovanja različitih hemijskih proizvoda, konzerve od mesnih proizvoda, pelene, sprej doze od boja i lakova, plastična ambalaža sa oznakom “zapaljivo”, staklo od šoferšajbne, ogledala, sijalice.

Prednosti recikliranja

    Recikliranjem može da se pokrije oko 40% potreba u sirovinama, na globalnom nivou, čime se grupi od šest glavnih prirodnih resursa – voda, vazduh, ugalj, nafta, prirodni gas i minerali – pridružio i sedmi, reciklažni otpad. Materijali koji mogu da se recikliraju imaju jednaku vrednost kao i prirodni resursi koji postoje na Zemlji, a koje konstantno iscrpljujemo, naročito u poslednjih 50 godina. Samo 5 plastičnih flaša za reciklažu pruža dovoljno materijala da se napravi punjenje za jednu ski jaknu ili jedan tepih.   

    Svake godine, recikliranjem u domaćinstvima i industriji, sprečava se otpuštanje 700 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu. Prema tome, reciklažna industrija zauzima važno mesto u borbi protiv klimatskih promena.

    Zbog svega navedenog, treba da se zamislimo nad onim što bacamo, da otpad više ne gledamo samo kao smeće, nego kao priliku za stvaranje novih proizvoda.

    U našem gradu imamo primer dobre reciklažne prakse. U Subotici je sedište ekološko-humanitarne organizacije „Čep za hendikep“, koja dugi niz godina organizovano prikuplja zatvarače za flaše, i njihovom prodajom preduzećima koja se bave recikliranjem tvrde plastike, obezbeđuje novčana sredsta za nabavku pomagala za osobe sa invaliditetom. Oni su sjajan primer kako reciklaža može da postane korisna i u više oblasti.  

Izvori:

https://www.globalrecyclingday.com/

https://sekopak.com/vodic-za-ambalazni-otpad-sta-mozete-da-reciklirate/

www.reciklomat.rs

Tekst pripremila: prim. spec. dr med. Karolina Berenji