• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar 2021.

      

   Ovogodišnja kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja organizuje  se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. 

   Pandemija COVID-19, koja je pogodila milione ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Neke osobe, uključujući zdravstvene radnike, osobe koje žive same, osobe u izolaciji i karantinu, članovi porodica zaraženih osoba, kao i osobe sa već postojećim mentalnim poremećajima, bile su posebno pogođene tokom pandemije. Tokom pandemije COVID-19 došlo je do značajnog narušavanja sistema pružanja usluga mentalnog zdravlja, što je za posledicu imalo primenu novih načina pružanja usluga pre svega korišćenjem digitalnih tehnologija (usluga telemedicine) ili pak korišćenjem dežurnih telefonskih linija. Pandemija COVID-19 uticala je takođe i nastaviće da utiče na osobe svih starosnih dobi, i to na mnogo načina: putem proživljenog straha od zaražavanja, doživljenog gubitka bliskih članova porodice, stalnom strepnjom od gubitka posla, ili pak kroz osećaj usamljenosti zbog socijalne distance.

   Ove godine, obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja, uz slogan: Briga o mentalnom zdravlju: neka to postane stvarnost za sve” pružiće mogućnost, prvenstveno onlajn s obzirom na pandemiju COVID-19, da svi mi učinimo nešto konkretno kako bi očuvali mentalno zdravlje tokom pandemije. Naime, kao pojedinci možemo preduzeti konkretne akcije u cilju očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja i pružanju podrške prijateljima i porodici. Poslodavci mogu da preduzmu korake ka uspostavljanju programa za opuštanje i relaksaciju za zaposlene, kreatori politika mogu da se obavežu na povećanje kvaliteta usluga mentalnog zdravlja, lideri zemalja mogu da predstave inovativna rešenja i primere dobre prakse koji mogu poslužiti za inspiraciju drugima, i novinari mogu da promovišu primere dobre prakse da bi zaštita mentalnog zdravlja postala stvarnost za sve.

   U Republici Srbiji je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19 otvorena Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna. Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309  je besplatan i dostupan non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.

 

Tekst je preuzet i adaptiran sa sajta: https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2021/about

    

      Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra, od 1992. godine. Datum je uveden u Kalendar zdravlja jer postoji sve izraženija potreba da ova tema bude daleko više prisutna u stručnoj i široj javnosti, sa celovitijim pristupom. Mentalno zdravlje je osnova ukupnog zdravlja, i smatra se da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja.

       Mentalno zdravlje, kao deo opšteg ili ukupnog zdravlja, može da se odredi kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna svojih sposobnosti i može da se nosi sa normalnim nivoom stresa u životu, u stanju je da radi produktivno i sposobna je da ostvari lični doprinos u svojoj zajednici. Poremećaji mentalnog zdravlja utiču na funkcionisanje osobe i prouzrokuju emocionalnu patnju i smanjenje kvaliteta života. Javno-zdravstveni pristup složenoj i veoma važnoj temi – kakva je mentalno zdravlje, odnosi se na njen najznačajniji deo, a to je očuvanje i unaprđenje svih resursa koji utiču na mentalno zdravlje: kako ličnih / porodičnih tako i društvenih. Mentalno zdravlje i njegovi poremećaji su određeni (determinisani) višestrukom interakcijom genetskih, bioloških (starost, pol), psiholoških i socioloških faktora (socio-ekonomski status, nivo obrazovanja, bračni status...). Pored navedenog na mentalno zdravlje direktno utiču: navike porodice i osobe (pogotovo one koje se odnose na ishranu, upotrebu i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci), zatim dojenje kao najbolji životni start, ali određeni značaj i uticaj imaju i mnogi drugi faktori koji su deo životnog stila, ili dolaze iz životne i radne sredine. Promocija zdravog načina života celovitim pristupom promoviše zdravlje u svim segmentima, pa tako obuhvata i promociju mentalnog zdravlja.

       Poremećaj mentalnog zdravlja podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, koji nisu pod kontrolom osobe i koji joj smanjuju funkcionalni kapacitet za svakodnevni život. Karakteristične su promene u mišljenju, raspoloženju i ponašanju, a vrlo često postoji kombinacija poremećaja navedenih funkcija. Simptomi mentalnihih poremećaja variraju od blagih do veoma ozbiljnih i zavise od vrste poremećaja. Najučestaliji poremećaji mentalnog zdravlja su sledeći: depresija, epilepsija, Alchajmerova demencija, šizofrenija, alkoholizam, narkomanija... Mnogi stručnjaci upozoravaju da će depresija uskoro biti jedna od vodećih bolesti 21. veka. Ne treba zaboraviti da prirodne katastrofe, ratovi, krize i vanredna stanja neminovno dovode do porasta stopa mentalnih i poremećaja ponašanja. Maloletnička delikvencija, nasilje (vršnjačko, u porodici, ili na ulici, u saobraćaju...), destruktivnost u zajednici i autodestruktivnost (pogotovo kod mladih ljudi), kao i visoke stope samoubistva dovode se u tesnu vezu sa mentalnim zdravljem ljudi, ali i sa okruženjem... 

      Mentalno zdravlje je presudno za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država, pa zbog toga predstavlja nacionalni kapital. U tom smislu, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja imaju ključni značaj za svaku zajednicu. Stalno unapređivanje mentalnog zdravlja moguće je ostvarivati, ali dugoročno je potreban programski i multisektorski rad u zajednici na prevenciji mentalnih poremećaja, kao i poremećaja ponašanja, pogotovo kod dece i adolescenata. Na taj način bi se postiglo smanjivanje tereta ovih poremećaja. Za dostizanje postavljenih ciljeva neophodna je podrška u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.

        Osnovni temelj za učenje životnih veština, koje su osnova i mentalnog zdravlja, čini zdrav način života. U tom smislu neophodno je snažiti porodicu kao temeljnu zajednicu i svaku osobu unutar nje kao člana uže, time i šire zajednice.

          

   Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine 

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati