Pandemija korona virusa i prirodne katastrofe su dovele do situacije da su proizvodnja i transport hrane postali kritična tačka. Promene u načinu proizvodnje i nabavke hrane, uključujući sve više uvoznih namirnica, promene u životnoj sredini koje mogu da dovedu do kontaminacije hrane, pojava novih sojeva bakterija, toksina i porast rezistencije na postojeće antibiotike, promene u sklonostima i navikama potrošača utiču i na bezbednost hrane koju konzumiramo. Bezbednost hrane utiče i na ekonomski razvoj jedne zajednice.

Bezbednost hrane je briga svakoga od nas, to je lanac koji uključuje proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača i svako ima ulogu od farme do trpeze, kako bi osigurali da hrana koju konzumiramo bude bezbedna i zdrava.

Najveće probleme  bezbednosti hrane širom sveta predstavljaju neadekvatna kontrola upotrebe pesticida, nedovoljna higijena ruku, loša sanitacija i održavanje čistoće prostora u kojima se priprema hrana, neogovarajući temperaturni uslovi skladištenja i pripreme hrane, itd.  

Bezbednost hrane u domaćinstvu:

1. Sirova hrana i povrće treba da bude dobro oprana, zdravstveno ispravnom vodom za piće.
2. Hranu treba kuvati na odgovarajućoj temperaturi i dovoljno dugo.
3. Sirove namirnice treba držati odvojeno od skuvanih. Odvojiti daske za sečenje sirovog mesa i ribe, od daski za sečenje povrća, voća.  
4. Hranu treba držati i čuvati u odgovarajućim temperaturnim uslovima. Bakterije se najbolje razmnožavaju na temperaturama od 4,5-60°C, pa hranu koja je sklona kvarenju ne treba držati na sobnim temperaturama, a u rashladnim uređajima ih stavljati u donje delove sa nižom temperaturom.
5. Za pripremu hrane treba koristiti zdravstveno bezbednu vodu za piće.