• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

   Ministarstvo zdravlja R Srbije Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama obeležava aktivnostima koje se u okviru Kampanje za higijenu ruku kontinuirano sprovode tokom cele godine. U periodu od 5. maja 2020. godine do danas edukovano je više od 1500 zdravstvenih radnika kroz akreditovane onlajn kurseve posvećene higijeni ruku. Ministarstvo zdravlja je, u jeku pandemije, obezbedilo dovoljne količine kvalitetnih univerzalnih dozatora za sredstva za higijenu ruku na bazi alkohola u ukupnoj količini 2817 komada, za sve bolnice u Republici Srbiji, čime je postignut standard visokorazvijenih zemalja da pored svakog kreveta u jedinici intenzivne nege bude postavljen dozator. Dodatno je obezbeđeno i preko 14 tona dezinfekcionog sredstva za higijenu ruku na bazi alkohola, koji je efikasan i protiv koronavirusa, a namenjen profesionalnoj upotrebi u zdravstvenim stanovama.

   Higijenom ruku se sprečava prenošenje mikroorganizama, prouzrokovača bolničkih infekcija, od kojih poseban značaj imaju bakterije otporne na antibiotike. Pravilnom higijenom ruku ne samo što će se smanjiti broj bolničkih infekcija, već će se smanjiti i upotreba antibiotika, a povećati bezbednost pacijenata. Istraživanja su dokazala da je pranje ruku toplom, najbolje tekućom, vodom i sapunom jedna od najkorisnijih i sigurno najisplativijih mera sprečavanja bolesti praćenih prolivom i upale pluća, a upravo su te bolesti najodgovornije za umiranje dece u starosnoj grupi do godine dana. Svake godine više od 3,5 miliona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog proliva ili upale pluća (dijareje ili pneumonije). 

   Dakle, bez dileme: pranje ruku spašava živote! Uprkos tome što je pranje ruku toplom vodom i sapunom jedna krajnje jednostavna a spasonosna mera, veliki je izazov u promociji zdravlja, promovisati jednu abstraktno dobru ideju i pretvoriti je u svakodnevno automatsko praktično ponašanje osobe koje se primenjuje uvek kada je to potrebno. Kulturu pranja ruku i razvijanje svesti o značaju sprovođenja neophodnih higijenskih mera potrebno je stvarati od najmlađeg uzrasta i tokom života održavati (lična higijena, higijena stanovanja, higijena / sanitacija životne sredine i drugo). Svako dete, svaka osoba treba da zna kada je i zašto potrebno prati ruke: kod kuće, u školi, u kritičnim momentima (posle upotrebe toaleta, pre i posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane, pre i posle jela...), zatim u nekoj drugoj situaciji ili okruženju i na tome se mora raditi u lokalnoj zajednici, svuda u svetu.

Osnovne poruke su veoma jednostavne i dostižne:

- Pranje ruku toplom vodom i sapunom je spasonosna mera koja je i tehnološki i finansijski lako ostvarljiva u svim zemljama i svim zajednicama. Tekuća voda je izbor, uvek kad je to moguće;

- Pranje ruku sapunom je pojedinačno (svakoj osobi) najisplativija zdravstvena intervencija;

- Pranje ruku sapunom značajno smanjuje verovatnoću nastanka: dijareje (uključujući i koleru), intestinalne infekcije (crevne), zatim akutne respiratorne infekcije (disajnih puteva), kao i infekcije kože i očiju. Infekcije mogu izazivati bakterije, virusi i drugi mikroorganizmi;

- Pranje ruku samo vodom nije dovoljno – obavezno je korišćenje sapuna. Preporučuje se čvrst sapun. Potrebno je temeljno pranje svih delova šake u trajanju od 20-30 sekundi i održavanje higijene noktiju, koje uključuje povremeno korišćenje meke četkice za ruke i nokte.

Pranje ruku toplom vodom i sapunom je jednostavna, lako sprovodljiva mera i istovremeno veoma uspešan način da se spreče mnoge crevne i infekcije disajnih puteva, koje su uzrok bolesti. Postoje bolesti, koje se svrstavaju u grpu “bolesti prljavih ruku“ i većina ljudi tada pomisli na crevne bolesti, odnosno na bolesti organa za varenje. Poznato je da neke od ovih bolesti mogu imati epidemijski karakter (kolera). Preko ruku koje su kontaminirane uzročnicima bolesti mogu da se u određenim slučajevima prenose i bolesti disajnih organa, koje se sa obolelog na zdravog čoveka najčešće prenose putem vazduha, odnosno kapljičnim putem. Kontaminiranim rukama se dalje mogu kontaminirati (zagaditi, inficirati) predmeti opšte upotrebe (kvake, tastatura, radna površina, igračke, telefoni i slušalice...) i na taj način omogućiti interhumani prenos bolesti i njihovo dalje širenje u zdravom delu stanovništva. Takve bolesti su na primer: tuberkuloza, čiji je uzročnik mikobacil tuberkuloze (poznatiji kao Kohov bacil), ili grip čiji je uzročnik virus gripa, koji ima različite tipove i podtipove. Zaraznu bolest KOVID-19 izaziva virus koji se prenosi kapljičnim putem preko vazduha, ali i preko kontaminiranih predmeta i ruku, prilikom dodirivanja lica – posebno u predelu očiju, nosa i usta. Rukavice na rukama takođe mogu biti kontaminirane uzročnicima bolesti i potrebno je da se ponašamo u skladu sa tom činjenicom. Aktuelna pandemija pokazuje koliko je velik značaj pravilnog pranja i dezinfekcije ruku, kao i čestog čišćenja i dezinfekcije predmeta opšte i zajedničke upotrebe u domaćinstvima i kolektivima.

   Na osnovu iznetih, samo najvažnijih, činjenica lako se može zaključiti zbog čega će širenje navike pranja ruku sapunom, uvek kada je to potrebno, doprineti dostizanju Milenijumskog cilja Svetske Zdravstvene Organizacije, a on je: Smanjenje stope umiranja dece u starosnoj grupi do 5 godina najmanje za dve trećine. Ekonomske dobiti od postizanja cilja vezanog za sanitarno-zdravstvene mere mogu se lako izračunati – jedan dolar ulaganja donosi deset dolara dobiti. Ulaganje u promociju zdravlja i prevenciju bolesti donosi višestruke uštede u troškovima lečenja. Ekonomske dobiti ili troškovi u zajednici ili državi mogu da se izračunaju, postoji različita metodologija. Teret bolesti koji nosi pojedinac i porodica, kao i njene posledice u smislu nastajanja određenog stepena onesbosobljenosti za samostalan život i rad mnogo je teže izračunati, a na ličnom planu gotovo da je nemoguće. Koliko “košta“ bol, patnja ili prevremeno izgubljeni život? Zbog toga  je uvek najbolje planski, udruženo i celovito delovati na sprečavanju - kakozaraznih tako i nezaraznih bolesti!


Autor: Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati