Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji nisu pod kontrolom pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati  direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi ”neisključivanja”, što znači da je dostupan, pristupačan i delotvoran. Pandemija bolesti KOVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

-     Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).

-     Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).

-     Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.

-     Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, oboljevanja i umiranja.

-     Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.

-     Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

-     Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.

-     Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu. 

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

-     Zarada i socijalna zaštita

-     Obrazovanje

-     Nezaposlenost i nesigurnost posla

-     Uslovi radnog okruženja

-     Način ishrane

-     Uslovi životne sredine

-     Rani razvoj deteta

-     Socijalna inkluzija

-     Nediskriminacija

-     Pristup zdravstvenim uslugama.   

   Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika ”u centar” zdravstvenog sistema – što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Pripremila: dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine

Konferencija za novinare