• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

   Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bacil tuberkuloze i stara je koliko i ljudski rod. Doktor Robert Koch je 24. marta 1882. godine otkrio bacil tuberkuloze (mycobacterium tuberculozis) i 1905. godine dobio je Nobelovu nagradu za to otkriće. Calmette i Guerin su 1921. godine napravili vakcinu protiv tuberkuloze (BSŽ vakcina). Waksman sa saradnicima je 1944. godine otkrio lek protiv tuberkuloze Streptomicin. Bacil tuberkuloze ili Kohov bacil raste sporo, otporan na fizičke i hemijske uticaje, uništava ga vlažna toplota od 100 C º, kao i suva toplota od 80 C º za 5 minuta. Brzo ga uništava svetlost i UV zraci. U uličnoj prašini preživi i do10 dana, u mraku na sobnoj temperaturi može da živi više meseci, a u čovekovom organizmu može ostati pritajen duže vreme. 

   Proučavajući pojavu tuberkuloze, u periodima epidemija širokih razmera, veoma brzo je zapažena povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, pa je tuberkuloza jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako je zarazna bolest. Neke “nove“ zarazne bolesti, sida pre svih, nepravilan način ishrane, sedanteran život, duvan, alkohol, droge, rastuće siromaštvo i raslojavanje svuda u svetu predstavljaju najvažnije razloge zbog kojih se tuberkuloza “vratila“, iako smo verovali da smo je pobedili u drugoj polovini 20. veka, pronalaskom vakcine i uzročne terapije. Zaista, nekoliko decenija posle 2. svetskog rata tuberkuloza je bila pod kontrolom i stanovništvo je manje oboljevalo.

   Danas se o tuberkulozi često razgovara u kontekstu “stara – nova“ zarazna bolest, koja je postala globalna opasnost. Izbrisala je granice između razvijenih i nerazvijenih država Sveta, između bogatih (HIV-infekcija) i siromašnih ljudi, a prema pokazateljima prisutna je u stanovništvu više nego ikada pre. Prema aktuelnim podacima Svetske zdravstvene organizacije trenutno je barem 1/3 svetskog stanovništva inficirana bacilom tuberkuloze. Izvor zaraze je u 95 % slučajeva čovek oboleo od tuberkuloze i njegovi sekreti pre svega iz disajnih puteva i fistula. U oko 5% slučajeva izvor zaraze je neprokuvano mleko od obolelih krava. Zaraza ili infekcija se najčešće širi vazduhom i Fluggeovim kapljicama, a ulazna vrata su gornji disajni putevi. Obolela osoba možda još uvek ne zna da je bolesna (period inkubacije je duži), ali kašlje ili kije i pri tom ne pokriva maramicom nos i usta, pa aerosol sa uzročnikom iz gornjih disajnih puteva dospeva u vazduh. Zdrava osoba udahne takvu smešu i zarazi se. Bolest zahvata najčešće pluća, u 85-95% slučajeva, zatim plućnu maramicu, limfne žlezde, kosti, zglobove, grlo, kožu, creva, moždane opne, oči i genitalije. Opšti simptomi bolesti su gubitak apetita, umor, malaksalost, mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena telesna temperatura (pogotovo predveče) i groznica, a specifični respiratorni simtomi su kašalj (traje duže od 3 nedelje i ne prolazi na uobičajeno lečenje), zatim iskašljavanje gustog sekreta, otežano disanje, bolovi u grudnom košu i iskašljavanje krvi. Kod vanplućne lokalizacije tuberkuloznog procesa postoje i drugi simtomi. Svaka osoba može da bude inficirana Kohovim bacilom, ali ne oboljevaju svi, odnosno čak 90% zdravih osoba sa dobrim imunološkim odgovorom neće oboleti.

   Faktori rizika, koji povećavaju verovatnoću za nastanak bolesti su sledeći: blizak kontakt sa obolelom nelečenom osobom (zajedničko domaćinstvo, različite ustanove), zatim sida, imunokompromitujuća stanja i pad prirodne opšte otpornosti organizma, korišćenje duvanskih proizvoda, gubitak telesne težine, loša psihofizička kondicija, zloupotreba alkohola, kao i loši socijalnoekonomski uslovi života i rada (vlažni, hladni i mračni stanovi, kao i nepravilna, nutritivno siromašna ishrana). U našoj zemlji je BSŽ vakcina uvedena u Kalendar obavezne vakcinacije i već više decenija se sprovodi u kontinuitetu. To je prva vakcina koja se daje neposredno po rođenju zdravom novorođenčetu, ali treba dodati da ne pruža apsolutnu zaštitu. Posle preležane bolesti stvara se imunitet, ali nije trajan i moguće je oboleti od tuberkuloze više puta u životu. Zbog toga se često ističe da je priča o tuberkulozi istovremeno i priča o zdravom načinu života i o značaju održavanja dobre prirodne opšte otpornosti organizma. U tom kontekstu veoma je značajno rano otkrivanje bolesti i pravovremeno lečenje obolelih. Na taj način se postiže bolja prognoza i ishod bolesti i sprečava širenje infekcije.

   Lečenje tuberkuloze traje 6-8 meseci, a u prvoj fazi bi trebalo da se sprovodi u bolničkoj ustanovi i u izolaciji od zdravih osoba (naročito odojčadi i dece). Tuberkuloza je izlečiva, ako se pravilno leči odgovarajućom terapijom (antituberkulotici, hemoprofilaksa) i posebnim režimom života (mirovanje, higijensko dijetetski režim). Ponekad se primenjuje i hirurško lečenje. Posle izlečenja veoma su korisni rehabilitacioni tretmani, kao i boravak na moru ili pitomoj planini. Nepravilno lečenje i/ili ne poštovanje određenog protokola razvija rezistentni oblik bolesti, zbog razvoja rezistencije ili motpornosti uzročnika na jedan ili više lekova. Tada se smrtni ishod ili letalitet povećava na oko 40%.    

   Mere primarne prevencije postoje i zbog toga je važno znati ono najvažnije o tuberkulozi. Faktore rizika, pre svega, kao i znake i simptome da bismo znali kako da sprečimo nastanak bolesti, kako da je prepoznamo, ali i kako da se zaštitimo. U okviru primarne prevencije postoji specifična mera i ona je BSŽ vakcina. Primenjuje se u našoj zemlji, međutim postoje države gde nije obavezna i/ili se ne primenjuje. Stope oboljevanja stanovništva su još uvek neujednačene u našim Okruzima, ali opterećenje tuberkulozom u Republici Srbiji značajno je smanjeno u poslednjih 15 godina. Severnobački okrug već duži vremenski period beleži niske stope oboljevanja od tuberkuloze. Tome je doprinela dosledna primena Nacionalnog programa prevencije tuberkuloze, koji je zasnovan na Strategijama Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, sa ciljem reverzije trendova oboljevanja.

   Tokom 2020. godine u Severnobačkom okrugu (SBO) od tuberkuloze, kao osnovnog uzroka smrti preminule su 2 osobe, jedna muškog pola starosti 71. godinu i jedna osoba ženskog pola starosti 72. godine. Tokom istog perioda, u SBO zabeležena je jedna novoobolela osoba.  

 

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati