• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

   Uzroci nastanka maligne bolesti, različitih lokalizacija i karakteristika, su brojni (multikauzalna etiologija) i dolaze iz spoljašnje životne i radne sredine ili se nalaze unutar genetskog nasleđa (genotipa) i ličnih karakteristika osobe (fenotip). Određene faktore i uticaje moguće je sa ovim bolestima povezati direktno, dok druge indirektno. Multikauzalna etiologija apsolutno ne znači da nije moguće uticati na kretanje ovih bolesti u stanovništvu, već je sasvim suprotno. Da bismo oborili stope oboljevanja i umiranja potrebno je smanjivati uticaj svakog pojedinačnog faktora rizika, a uvek kada je to moguće i u potpunosti ga isključiti. Istraživanja su pokazala da je moguće uticati na više od 80% svih malignih bolesti i to modifikovanjem ili promenom dokazanih faktora rizika, a najvažniji su sledeći: duvan i duvanski dim, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, infekcije (virusne, bakterijske), alkoholna pića, preterano izlaganje suncu, kao i drugi fizički i hemijski faktori iz životne i radne sredine koji su povezani sa nastankom bolesti. Sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje, direktno utiče na tok i prognozu bolesti koju nismo uspeli da sprečimo. Rano otkrivanje često znači izlečenje. Zbog navedenih činjenica prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti imaju ogroman javno-zdravstveni potencijal i predstavljaju najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Vodeći uzroci oboljevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima oboljevanja i smrtnosti u većini srednje razvijenih zemalja. U našoj sredini vodeće lokalizacije maligne bolesti stanovništva muškog pola su rak pluća, debelog creva i prostate. U ženskom delu stanovništva maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, u plućima, debelom crevu i grliću materice. Istovremeno, ove lokalizacije su lako dostupne za dijagnostiku i dokazana je povezanost sa određenim faktorima rizika, koje je moguće izbeći ponašanjem u korist zdravlja.         Mere opšte i specifične primarne prevencije malignih bolesti postoje i to je potrebno naglasiti. Moguće je smanjivati mogućnost ili verovatnoću oboljevanja i umiranja od ovih bolesti, ukoliko se u svakodnevnom životu ponašamo u korist zdravlja. Ovakva pozitivna mogućnost nije samo pretpostavljena (hipotetička), već je stvarna, dešava se u životima ljudi i merljiva je. Može se dokazati u svim zemljama gde se već duži niz godina na nacionalnom nivou dosledno sprovode opšte i specifične mere primarne, kao i sekundarna prevencija malignih bolesti. Dovoljno je jednostavno poređenje zabeleženih podataka i stopa oboljevanja i umiranja stanovništva iz perioda pre početka primene odgovarajućih Programa i spomenutih mera sa zabeleženim (pokazateljima) posle pet i više godina njihove primene, koja se i dalje nastavlja. U našoj zemlji su organizovani Nacionalni skrining programi za rak grlića materice, dojke i debelog creva, a tokom 2020. godine pandemija Kovid-19 značajno je otežala sprovođenje. Skrining otkriva bolest pre nego što se pojave simptomi i znaci, pa u takvim slučajevima odazivanje pozivu u okviru organizovanog skrininga može biti jednako spašavanju života. Pored toga, potrebno je odlaziti na preventivne i kontrolne preglede u skladu sa datim preporukama prema godinama starosti, polu i porodičnoj istoriji oboljevanja.

   Jedan od najznačajnijih problema u celom svetu jeste prekasno otkrivanje raka, pošto se događa u mnogim slučajevima. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka otkrivaju se u uznapredovaloj fazi, kada je mnogo teže sprovesti uspešno lečenje. Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što usmeravaju zdravstvene službe na ranu dijagnostiku i efikasno lečenje ovih bolesti (bez odlaganja, odnosno čekanja). U Srbiji je i dalje jedan od najznačajnijih problema neprepoznavanje rizičnog ponašanja i navika, koje su štetne za zdravlje i povećavaju verovatnoću oboljevanja. Potrebno je jačati svest stanovništva o pripadajućem delu odgovornosti za ono što se čini i za ono što se ne čini, a povezano je sa zdravljem - kako lično tako i porodično (deca). Pored toga, potrebno je uočiti i pratiti novonastale promene, ne gubiti vreme i otići na pregled kod svog lekara. Strah postoji, ali ipak treba da budemo objektivni i da ne dozvolimo da nam strah “ukrade dragoceno vreme“. Pri tome ne treba zaboraviti da nije svaka promena zloćudna. Rano otkrivanje raka u velikoj meri čini lečenje delotvornijim i uspešnijim, značajno povećava šanse za izlečenje, a pored toga umanjuje negativne finansijske posledice ove bolesti na osobu, porodicu i zajednicu.  

 

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati