• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

  Važno je postojanje efikasnih mera za sprečavanje nastanka i daljeg napredovanja bolesti bubrega, ali podjednako je bitna podrška društvene zajednice kako pacijentima sa bolestima bubrega (uključujući one koji zavise od dijalize i transplantacije) tako i njihovim negovateljima, posebno tokom pandemije COVID-19, ali i drugih izazovnih perioda.

   Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti, koja nastupa pre 65. godine života. Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

   U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega (N00-N19 prema MKB 10) obratilo se 40.329 osoba. Iste godine bolnički se lečilo 11.860 osoba, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije. Osobe kod kojih su otkrivene bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenjom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, kao što je odlazak na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim pratećim posledicama ove bolesti, kao što je umor, bol, depresija, kognitivna oštećenja, problemi sa varenjem, spavanjem i drugo. Savremeni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je uglavnom usmeren na produženje njihovog života. Ovaj pristup stavlja u centar bolest, ali nedovoljno uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe najviše što mogu i najduže što mogu normalnost u svakodnevnom funkcionisanju, kao i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i životom. Međutim, pokazalo se da je potrebno značajnije uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, da ne bi došlo do toga da lečenje doživljavaju kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni bi trebalo da budu više motivisani da postanu aktivniji učesnici u sopstvenom lečenju.


Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:

1. Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, da bi se ostvarili željeni zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi, za njih značajni i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, da poseduju neophodno znanje da bi mogli da učestvuju u zajedničkom donošenju odluka sa lekarima, kao i da razviju veštine za uspešno upravljanje svojom hroničnom bolesti.

2. Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i efikasnu komunikaciju.

3. Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u cilju povećanja njihove sposobnosti prilagođavanja na epizode pogoršanja bolesti, održavanje socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom bubrežnom bolesti.

4. Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju istraživanja, lečenja, ali i kreiranja zakonske regulative.

5. Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim bolestima bubrega. Zalaganje za efikasniji, multidisciplinarni, integrisaniji i holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i drugo, sa ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.

Tokom života moguće je, uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika, značajno smanjivati verovatnoću za nastanak i dalji razvoj bolesti bubrega, i to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Prevencija bolesti bubrega postoji i to je ono što treba uvek naglašavati i ponavljati. Pored toga preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, i to jedanput u godini dana, za zdrave ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregled najčešće omoguće rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije. Posle toga postoji potreba sprovođenja dijalize i transplantacije bubrega.                                                           

  Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:                    

1. Budite fizički aktivni! Značajno je i u dečjem uzrastu!

2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!  Postoji juvenilni dijabetes!

3. Kontrolišite krvni pritisak! I deca mogu imati povišen krvni pritisak!

4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! I deca mogu biti gojazna!

5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!

6. Živite bez duvana i duvanskog dima!

7. Ne uzimajte lekove koje lekar nije propisao! Mogu biti toksični za Vaše bubrege!

8. Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika i ukoliko ima oboljevanja od bolesti bubrega u vašoj porodici! 

Statistički pokazatelji: Severnobački okrug (SBO), 2020. godina

     U Severnobačkom okrugu tokom 2020. godine od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, preminula je ukupno 41 osoba, 21 muškog i 20 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 70. godine života. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 7 smrtnih ishoda (3 osobe muškog i 4 ženskog pola), hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 24 smrtna ishoda (15 osoba muškog i 9 ženskog pola) i neoznačena bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (1 osoba muškog i 3 ženskog pola), a to čini 85,4% ukupnih smrtnih ishoda od bolesti bubrega.

Konferencija za novinare

Autor: Zorica V. Dragaš, Specijalista socjalne medicine 

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati