• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Kako nastaju neoplazme (tumori)? 

Tkiva i organi ljudskog organizma nalaze se u neprestanom procesu obnavljanja  (regeneracije). Ovaj proces se prvenstveno obavlja putem zamene starih i oštećenih sa novim ćelijama. Nove ćelije u organizmu nastaju putem deobe, kada od ćelije majke (matične ćelije) nastaju ostale ćelije ćerke. Deoba ćelija je strogo kontrolisan i uravnotežen proces. Kada iz nekog razloga ovaj proces izmakne kontroli ćelije nastavljaju da se nekontrolisano i ubrzano dele, stvarajući nefunkcionalnu masu koju zovemo neoplazma (novotvorevina). Za neoplazme se vrlo često koristi i naziv tumor, što medicinski nije potpuno tačno, pošto svi tumori ne moraju u isto vreme biti i neoplazme. 

Prema karakteru i osobinama koje ispoljavaju tumori se dele u dve osnovne grupe: 

1. Benigni (dobroćudni)

2. Maligni (zloćudni)                                                                                                                                                    Zloćudnost ili malignost nekog tumora odnosi se na svojstvo tog tumora da prodire u okolno tkivo, infiltrirajući se razara ga i stvara udaljene metastaze u organizmu. Benigni tumori ne daju metastaze u druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo, već ga potiskuju (što takođe može izazvati značajne zdravstvene smetnje). Zbog toga benigni tumori mogu biti maligni prema lokalizaciji. Metastaziranje je proces tokom kojeg se maligne ćelije odvajaju od primarnog tumora, te se preko krvi i limfe raznose u udaljena tkiva i organe gde se od njih formiraju novi, sekundarni tumori. Termin rak ili kancer, koji se često upotrebljava, odnosi se na maligne tumore. 

Postoji više od 200 različitih vrsta tumora koji se prema vrsti tkiva od kojeg su nastali mogu podeliti u četiri osnovne grupe: 

~ karcinomi – tumori koji nastaju od epitelnih ćelija (ćelije koje pokrivaju telo, oblažu telesne šupljine i unutrašnje organe, formiraju žlezde),

 ~ sarkomi – tumori koji nastaju od mezenhimnih ćelija (ćelije koštanog, hrskavičnog, mišićnog, masnog kao i nekog drugog vezivnog ili potpornog tkiva),

 ~ limfomi i leukemije – tumori koji nastaju od ćelija krvi,

 ~ neuromi – tumori koji nastaju od ćelija nervnog tkiva.

 Karcinomi su prema učestalosti najbrojnija grupa tumora, pa se ovaj naziv često koristi za maligne neoplazme uopšteno.

Uzroci i faktori rizika

Nauka često ne može u potpunosti da objasni zašto u sličnim uslovima jedna osoba razvije karcinom, a druga ne. Međutim, istraživanja su pokazala da određeni faktori rizika povećavaju  mogućnost da osoba oboli od karcinoma. Multikauzalna etiologija maligne bolesti je odavno “prihvaćena“ i naučno je dokumentovana. Znanja o dokazanoj povezanosti unutrašnjih i spoljašnjih faktora rizika sa oboljevanjem treba iskoristiti u primarnoj prevenciji i na taj način smanjivati verovatnoću nastanka i razvoja oboljenja. Spoljašnji faktori rizika dolaze iz životne i radne sredine, zatim to mogu biti navike ili ponašanje osobe.

Najpoznatiji i najznačajniji unutrašnji i spoljašnji rizici su sledeći:

~ Starija životna dob (starenje i kumulacija odnosno nakupljanje rizika tokom godina); 

~ Konzumiranje duvana, alkohola, (duvanski dim) i prekomerno konzumiranje kafe;

~ Izloženost nekim virusima i bakterijama (HPV, Herpes genitalis virus, Helicobacter pylori, virusi hepatitisa B i C);

~ Genetski uzroci (genetska predispozicija); 

~ Izlaganje direktnim sunčevim zracima i druga zračenja (elektromagnetno, radioaktivno); 

~ Izlaganje određenim hemikalijama i supstancama (životna i radna sredina); 

 ~ Životni stil i ishrana (nepravilna ishrana - bogata mastima i crvenim mesom, smanjena fizička aktivnost, gojaznost, u krvi povišene masnoće i holesterol, hronični stres)...

 Prema istraživanjima: Od 100 ljudi koji u našoj zemlji obole od raka kod 35% bolest je izazvala cigareta, kod 30% uzrok je nepravilna ishrana, kod 8% alkohol, a kod 3-4% prekomerno pijenje kafe. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije: hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).

Nekoliko procenata obolelih je bilo izloženo delovanju zračenja (sunčevog, solarijum i drugo).

Lako je, na osnovu navedenog, uočiti da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika kao i socijalno-ekonomske odrednice sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest i druge). Zajedničko je i  takođe treba naglasiti, da postoji prostor za delovanje u smislu primarne prevecije maligne bolesti, i da su mere jednostavne, lako sprovodljive i veoma uspešne. 

Svakodnevno postupanje na osnovu dostupnog naučnog i tradicinalnog narodnog znanja moglo bi da spreči oboljevanje za jednu trećinu, a prema nekim autorima čak za dve trećine. Mnogi faktori rizika se mogu izbeći, pa se na taj način može smanjiti rizik da osoba oboli od kancera (raka), dok se na neke druge faktore rizika ne može uticati (genetska predispozicija) ili je to moguće u mnogo manjoj meri. Kada postoji genetsko opterećenje, odnosno oboljevanje u porodici moguće je delovati ili postupati tako da se mehanizam okidač nastanka maligne bolesti ne aktivira, odnosno da se ne pokrene. Mogućnost se ostvaruje određenim načinom života, koji podraumeva pre svega isključivanje svih do sada poznatih faktora rizika i negovanje zdravog načina života. Redovni preventivni i kontrolni pregledi su i pored toga obavezni, pošto idu u susret ranom otkrivanju oboljenja. Lečenje je najuspešnije kada se bolest otkrije u ranom ili početnom stadijumu.                    Maligna bolest, različitih lokalizacija, je već duži vremenski period na drugom mestu specifične smrtnosti stanovništva – bez ozira na to što je po svojoj prirodi preventabilna i može da se spreči! Istraživačke projekcije upozoravaju na negativan trend, pošto će se broj obolelih i dalje povećavati, i to izrazitije u ekonomski nerazvijenim državama sveta. Slična procena se odnosi i na našu zemlju, ali mogućnost da se projektovani, negativan trend zaustavi i dalje postoji, jer postoji mogućnost različitih izbora koje svaka osoba svakodnevno pravi, za sebe i za svoju porodicu.

 

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine  

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati