• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama

Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama se obeležava svake godine 3. decembra od 1992. godine kako bi se promovisalo puno i ravnopravno učešće osoba sa posebnim potrebama i preduzele mere za njihovo uključivanje u sve aspekte društva i razvoja.

Ove godine Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama biće obeležen tokom nedelje od 30. novembra do 4. decembra, zajedno sa 13. zasedanjem Konferencije država potpisnica Konvencije o pravima ovih osoba.

Tema ovogodišnjeg obeležavanja je „Gradimo da bude bolje: uključimo osobe sa posebnim potrebama, gradimo pristupačan i održiv svet nakon COVID-19“.

Procene su da 15% svetske populacija ima neku invalidnost, kao i da 46% starijih od 60 godina jesu osobe sa invaliditetom. Svaka peta žena će verovatno doživeti invaliditet u svom životu, dok je svako deseto dete sa invaliditetom. Od milijardu osoba sa invaliditetom 80% živi u zemljama u razvoju.

U Srbiji ima 8% osoba sa posebnim potrebama, od toga 58% su žene, a njih 60% su stariji od 65 godina i samo 1,2% su mlađi od 15 godina. Probleme sa hodom ima 4,7% osoba, 3,6% sa vidom i 2% sa sluhom, dok po 1% ima probleme sa pamćenjem, samostalnošću i komunikacijom. (Republički zavod za statistiku, iz popisa 2011.)

Osobe sa posebnim potrebama predstavljaju raznoliku populaciju ljudi sa različitim oštećenjima (uključuju fizičke, senzorne, intelektualne karakteristike ili godine starosti) i zahtevima za podršku. Oni se suočavaju sa značajnim preprekama u ostvarivanju svojih prava tokom životnog ciklusa. I u normalnim okolnostima imaju manji pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i učestvovanju u različitim aktivnostima zajednice. Neke grupe se suočavaju sa još većom marginalizacijom (npr. osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom, gluvoneme osobe...) za koje je veća verovatnoća da će doživeti veće stope nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.

Čak 52% škola u svetu nisu dostupne za invalidska kolica, 61% državnih web-sajtova nisu pristupačni osobama sa posebnim potrebama i 79% ovih osoba ima poteškoća ili ne može da se evakuiše tokom katastrofa.

U poređenju sa osobama bez invaliditeta, osobe sa posebnim potrebama imaju veće šanse da imaju lošije zdravlje. Prema rezultatima istraživanja sprovedenim u 43 države svoje zdravlje je ocenilo kao loše 42% osoba sa posebnim potrebama i 6% osoba bez invaliditeta.

Sa druge strane osobe sa posebnim potrebama imaju više zdravstvenih potreba i stoga su ranjivije na uticaje nepristupačnih zdravstvenih usluga. Pandemija COVID-19 nije samo zdravstvena kriza, ona u osnovi pogađa celo društvo, produbljuje već postojeće nejednakosti i pogoršava ih. Ova pandemija ističe obim isključenosti osoba sa posebnim potrebama u nekoj zajednici ili državi. Invaliditet sam po sebi ne dovodi nužno nekoga u veći rizik od koronavirusa, ali specifičnost osnovnih stanja kod nekih čini COVID-19 opasnijim za njih.

Ujedinjene nacije (UN) pokreću brojne inicijative radi unapređivanja i uključivanja osoba sa posebnim potrebama, njihovih prava, blagostanja i perspektiva kroz tri stuba sistema UN-a: mir i sigurnost, ljudska prava i razvoj. Osobe sa posebnim potrebama imaju pravo na zdravlje, sigurnost, dostojanstvo i nezavisnot u zajednici i u toku pandemije COVID-19. Važno je uključiti ove osobe u rešavanje izazova i prepreka COVID-19 jer iz lične perspektive mogu dati nova i kreativna rešenja, za njih pristupačna. Pored standardnih mera ova kriza zahteva i specifične mere za invalidnost - kao što su dostupnost informacija, pristupačnost objekata, usluga i programa u COVID-19 odgovoru. Pristupačnost je osnovno sredstvo i preduslov za inkluzivno društvo i razvoj.

Izgradnja pristupačnog okruženja znači stvaranje okruženja koje uvažava ljudske potrebe i zauzvrat, podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje. Stvaranje okruženja sa različitošću (u percepciji, sa motornom, kognitivnom i kulturnom različitošću) gradi solidarnost i olakšava interakciju među ljudima. To je korak ka jednakim mogućnostima, svakome nudi mogućnost da ostvaruje pravo na život kakav želi, da bude nezavisan i samostalan.

Prim. mr. sc med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, Načelnik Centra za promociju zdravlja

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati