• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost.”

Svetski dan hrane ove godine obeležava 75. godišnjicu Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u trenutku kada se zemlje širom sveta bave pandemijom bolesti COVID-19 i njenim posledicama. Moto pod kojim se ove godine obeležava 16. oktobar je „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost”, a fokus je na jačanju prehrambenih sistema i smanjenju broja gladnih u svetu. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine.

·  Radionice za osnovce

·  16. oktobar 2020. godine u Gimnaziji „Svetozar Marković“

·  On line edukacija zaposlenih OŠ Severnobačkog okruga

·  Akcija u MZ “Bikovo”

SVETSKI DAN HRANE – 16. OKTOBAR I
OKTOBAR – MESEC PRAVILNE ISHRANE
„Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost.”

    Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane. Ove godine se obeležava 75. godišnjica FAO-a u trenutku kada se zemlje širom sveta bave pandemijom bolesti COVID-19 i njenim posledicama. U Srbiji se Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine. Ovogodišnji slogan 16. oktobra je „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost”sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.
    Očuvanje pristupa zdravstveno bezbednoj hrani jeste i ostaje deo odgovora na pandemiju COVID-19, posebno za siromašne zemlje u kojima je pandemija dovela do još izraženije ekonomske krize. U ovom trenutku je važno obezbediti podršku herojima hrane – poljoprivrednicima i svim zaposlenima u lancu proizvodnje hrane koji omogućavaju bezbedan put hrane od njive do trpeze.
    Preko dve milijardi ljudi u svetu nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane, a procene su da će do 2050. godine taj broj dostići 10 milijardi ljudi. Skoro 690 miliona ljudi širom sveta je gladno, što je 10 miliona više nego 2019. godine. Zbog pandemije COVID-19 ovaj broj se može povećati za još 83 do 132 miliona ljudi.
    Poslednjih decenija dramatično smo promenili našu ishranu i životne navike što je rezultiralo epidemijom gojaznosti svuda u svetu. Više od 670 miliona odraslih i 120 miliona devojčica i dečaka (5-19 godina) je gojazno, a preko 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinu. Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad. Svake godine umre 3,4 miliona ljudi zbog prekomerne težine i gojaznosti. Nepravilna ishrana je vodeći faktor rizika za umiranje od nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i neke vrste raka. Stalni porast broja gladnih od 2014. godine, zajedno sa porastom broja gojaznih, jasno ukazuje na potrebu da se intenziviraju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane.
   

Poslednjih decenija svet je ostvario značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Iako se sada proizvodi više nego dovoljno hrane potrebne da se nahrane svi, sistemi proizvodnje hrane nisu uravnoteženi. Još uvek samo devet biljnih vrsta čini 66% ukupne proizvodnje useva, uprkos činjenici da je jestivo 30.000 biljnih vrsta. Potrebno je da uzgajamo raznovrsnu hranu da bismo nahranili svet.

   

U okviru razvoja i pripreme planova zemalja za oporavak od posledica pandemije COVID-19 potrebno je iskoristiti priliku za razvoj i usvajanje inovativnih rešenja za unapređenje sistema proizvodnje hrane na osnovu naučnih dokaza. Digitalne tehnologije su ključne za transformaciju načina proizvodnje, prerade, prometa i konzumiranja hrane i za izgradnju otpornijih i snažnijih sistema proizvodnje hrane. One imaju potencijal da premoste veliki jaz između razvijenih i zemalja u razvoju, gradova i ruralnih područja, muškaraca i žena, mladih i starih. Digitalizacija je nažalost nedostižna za preko tri milijarde ljudi širom sveta koji nemaju pristup internetu, od kojih većina živi u ruralnim i udaljenim oblastima.

   

Nove tehnologije obećavaju revolucionarne promene za vlasnike malih farmi, koji proizvode i do 80% svetske hrane, na primer daljinsko praćenje putem satelita i mobilnih telefona, korišćenje aplikacija sa potencijalom za optimizaciju lanaca hrane, povećanje pristupačnosti namirnicama određene hranljive vrednosti, smanjenje bacanja hrane, borbu protiv štetočina i bolesti….

   

Zajedničkim snagama vlade država, preduzeća, nevladine organizacije i mediji organizuju različite manifestacije u cilju zagovaranja šire javnosti da se pomogne gladnima i da se obezbede uslovi za pravilnu ishranu za sve.

   

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine obeležava Svetski dan hrane, 16. oktobar i kampanju Oktobar – mesec pravilne ishrane. Ove godine povodom Svetskog dana hrane raspisan je konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Zdravlje na usta ulazi” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu pravilne ishrane.

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati