Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije koepidemija ili uporedna epidemija SIDA/TUBERKULOZA predstavlja globalnu opasnost i negativan trend još uvek nije zaustavljen. Strategija Svetske Zdravstvene Organizacije “Zdravlje za sve u XXI veku” ima 10 globalnih ciljeva, a ciljevi 3, 5 i 6 direktno se odnose na tuberkulozu. Cilj 3 glasi: Smanjivanje (snižavanje) specifičnih stopa oboljevanja, onesposobljenosti i umiranja stanovništva odnosno reverzija globalnih trendova za pet glavnih pandemija: AIDS-a , tuberkuloze, malarije, bolesti koje su izazvane duvanom i nasilje/traumatizam.

      Tuberkuloza je zarazna bolesti, vakcina je u širokoj primeni, ali njena globalna proširenost u stanovništvu je sve veća. Bolest se može razviti jedino posle kontakta osobe sa uzročnikom, a da li će se to dogoditi ili neće zavisi i od prirodne opšte otpornosti, odnosno od imunološkog odgovora. Prema istraživanjima: verovatnoća razvoja tuberkuloze kod zdravih ljudi sa dobrim imunološkim odgovorom je oko 10%, ili na drugi način rečeno rizik oboljevanja od tuberkuloze kod inficiranih osoba sa dobrom opštom otpornošću organizma i sa očuvanim imunološkim sistemom iznosi - 10%. U našem vremenu prognoza ishoda bolesti može biti dobra, pošto postoje lekovi koji je uspešno leče. Tuberkuloza je nekada imala visoku smrtnost, a i danas je tako u slučaju razvoja multirezistentnog oblika bolesti koji nastaje ukoliko se lečenje (terapija) ne sprovodi na pravilan i kontrolisan način. Tada je smrtnost (letalitet) oko 40%. Vakcina se primenjuje od polovine prošlog veka, ali ne pruža apsolutnu zaštitu. Posle izlečene bolesti ne ostaje trajan specifični imunitet, pa je tako moguće oboleti od tuberkuloze više puta u životu.

       Plućne i bolesti organa za disanje, akutne i hronične, su veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bez obzira na uzrast i pol. Respiratorne infekcije, rak pluća i dušnika, hronični bronhitis, upala pluća ili plućna astma su samo neke od dobro poznatih bolesti disajnih organa. Pored zdravstvenih, ne treba zanemariti ni ekonomske posledice oboljevanja, kako na obolelog tako i na porodicu i zajednicu, a one su: odsustvovanje sa posla, invaliditet, troškovi lečenja, prevremena smrt... Sve ovo je za mnoge ljude moglo biti sprečeno, jer je kod ovih bolesti (i tuberkuloze) izražena visoka povezanost oboljevanja sa ponašanjem, navikama, kao i sa faktorima koji dolaze iz spoljašnje životne i radne sredine, a na šta svi zajedno možemo pozitivno uticati. Mere sprečavanja širenja infekcije uzročnikom tuberkuloze i uzročnicima bolesti organa za disanje, a istovremeno i mere lične zaštite su sledeće: Kada se kije i kašlje treba pokriti usta i nos maramicom (najbolje papirnom); Odmah se baca upotrebljena maramica u kantu za otpatke, koja ima poklopac; Ruke treba redovno i pravilno prati toplom tekućom vodom i sapunom; Kada nema maramice usta i nos pokriti nadlakticom. Kada se kine u dlan, odmah treba prati ruke; Rukovanje, grlenje i ljubljenje - izbeći; Ostati kod kuće kada se pojave znaci i simptomi bolesti i pozovati svog lekara! U cilju zaštite od infekcije potrebno je poštovati sve preporučene preventivne mere.

       Solidno obrazovanje i bolja socijalno-ekonomska situacija mogu povećati, kvalitet života svake osobe. Pored toga, značajno mesto i ulogu ima snaženje svesti i motivacija za odgovoran odnos prema zdravlju. Zdrav način života i navike u korist zdravlja imaju nemerljiv doprinos u očuvanju i unapređenju kvaliteta života i ukupnog zdravlja. Zaključak koji sledi vrlo je jednostavan i lako se izvodi: moguće je smanjivati stope oboljevanja i umiranja stanovništva od plućnih bolesti i tuberkuloze, pa u tom pravcu treba nastaviti plansko i multisektorsko delovanje.   

 Statistički podaci za Severnobački okrug (SBO), u 2019. godini

         U Severnobačkom okrugu su stope oboljevanja i umiranja stanovništva od tuberkuloze već duži vremenski period niske. Prema Izveštajima Službi za lečenje plućnih bolesti i tuberkuloze u Subotici i Bačkoj Topoli tokom 2019. godine lečeno je od tuberkuloze 8 novootkrivenih obolelih osoba. Nije bilo smrtnog ishoda izazvanog tuberkulozom. Od bolesti pluća i disajnih puteva umrle su 142 osobe, 85 muškog i 57 ženskog pola. U starosnoj kategoriji 60-69 godina umrlo je 37 osoba (24 muškog i 13 ženskog pola) i učestalost smrtnog ishoda povećava se sa godinama starosti. Tri najučestalije dijagnoze su: Hronična obstruktivna bolest pluća, preminulo 57 osoba (40,1%); Zapaljenje pluća, preminulo 17 osoba (12%) i Edem pluća, preminulo 6 osoba (4,2%).