Пластика се добија од фосилних горива, што је чини неодрживим и необновљивим ресурсом. Само 9% пластичних материјала се рециклира, а сва остала произведена пластика перзистира на планети у свом постојећем облику. Под утицајем сунчеве светлости може да буде разбијена у микропластику. Пластика се користи тек од 1907.године, а 60.-тих година прошлог века је почела њена интензивнија производња и потрошња, те је за кратко време успела да постане материјал омиљен за све врсте паковања.
    „Велику четворку“ пластичне амбалаже чине пластичне кесе за куповину, пластично паковање флаширане воде, сламчице и једнократне чаше за кафу. Употребу ова четири производа је релативно лако смањити или потпуно избацити, ношењем текстилних  или других вишекратних кеса, вишекратном амбалажом за воду и напитке, избегавањем употребе сламчица и ношењем своје вишекратне чаше за кафу у случају да кафу узимате „за понети“. Флаширану воду је са аспекта животне средине боље узимати у великим паковањима од 5, 10 или 20 литара, а за свакодневну употребу сипати у своју вишекратну боцу. Такође, пластични тањири, прибор за јело и чаше могу да се замене са вишекратним или картонским/дрвеним варијантама.   
    Европска стратегија за пластику у циркуларној економији прописује да сва пластична амбалажа која се пласира на тржиште ЕУ мора да постане вишекратна или лака за рециклажу до 2030.године. Нови тренд у борби против једнократне пластичне амбалаже је и отварање ткз. продавница без амбалаже. Zero Waste Europe, Réseau Vrac и Eunomia су објавили студију о продавницама без амбалаже у Европи, које производе продају у ринфузи и пакују у мало или нимало пластике. Купци доносе своје вишекратне кесе за куповину. У Европи се годишње отвори око 5000 нових продавница такве врсте, а процена је да свака таква радња уштеди око 1 тону амбалажног отпада за годину дана. Продавнице без амбалаже продају намирнице, напитке, козметичке и производе за хигијену. Намирнице се држе у стакленим теглама и боцама или посудама од чврсте пластике.   
    Према проценама стручњака, један становник Европе годишње направи у просеку 173 килограма амбалажног отпада. Током пандемије COVID-19 се чак повећала количина медицинског и опасног отпада, као и отпада од једнократних марамица, пластичних паковања за течне сапуне и дезинфицијенсе. Са аспекта хигијене једнократна пластика има својих предности, али дугорочно гледано то није тако. Због тога овакве кампање подстичу на размишљање о начинима како да потрошњу једнократне пластичне амбалаже смањимо и на тај начин помогнемо одрживом развоју.   
Извори:

1. https://www.plasticfreejuly.org
2. https://zerowasteeurope.eu/2020/06/press-release-the-packaging-free-shops-market-is-on-the-rise-now-its-time-for-policy-measures-to-support-it/
3. https://www.greenmatters.com/p/plastic-free-july

Припремила: спец. др мед. Каролина Берењи