Oбележавањем Светског дана бубрега и ове године снажимо кампању подизања свести о растућем глобалном оптерећењу бубрежним болестима и настављамо да истичемо значај здравља бубрега за свакога и свуда. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: „Здравље бубрега свима и свуда – од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу”.  Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Процењује се да тренутно око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега и да свака десета одрасла особа има хроничну болест бубрега. Глобални терет обољевања од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу, до 2040. године. Циљано, кампања 2020. године наглашава значај превентивних интервенција за спречавање настанка и успоравање напредовања (прогресије) бубрежних болести. Најзначајније је да се болести бубрега могу спречити, као и да се напредовање болести до терминалне бубрежне инсуфицијенције може одложити уз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу.
    У средњеразвијеним и слаборазвијеним земљама већина људи са хроничном болешћу бубрега нема одговарајући приступ дијализи и трансплантацији бубрега. Познато је и да су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, али да често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Такође, постоји потреба за повећањем свести о важности превентивних мера како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и доносиоцима одлука.
    Шта се подразумева под превенцијом болести бубрега? Примарна превенција укључује промовисање здравог начина живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, као и скрининг, односно откривање особа са повећаним ризиком за настанак бубрежне болести. Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка едукацији пацијената о одговарајућој исхрани базираној на биљној храни и смањеном уносу соли и беланчевина као и примени фармакотерапије, која успешно контролише крвни притисак и висину шећера у крви (гликемију). Превенција болести бубрега често захтева модификацију фактора ризика, који се налазе у оквиру понашања особе и њених навика и укључује регулацију коморбидитета, пре свега повишеног крвног притиска и шећерне болести, затим откривање урођених аномалија мокраћних путева и уклањање/смањивање нефротоксичности. С обзиром да су хроничне болести бубрега повезане са високим трошковима, превентивне мере, посебно мере примарне превенције, имају велику вредност.
    Доказано је да се болести бубрега у многим случајевима могу спречити или барем одложити и да је могуће спречити напредовање болести до крајњег стадијума, који подразумева дијализу и трансплантацију. Превенција настанка бубрежних болести  је због тога најзначајнија, а остварује се пре свега промоцијом здравог начина живота од најранијег узраста. Животни стил у корист здравља подразумева: правилну исхрану, правилну надокнаду течности, индивидуално дозирану физичку активност и искључује навике које су штетне за здравље. Према потреби, спроводе се превентивне интервенције, које обухватају промену нездравог начина живота и рано откривање (скрининг) за особе које имају повишени ризик обољевања од болести бубрега (прегледи урина и крви), као и вођење података о скринингу у оквиру Регистра за хроничне болести бубрега.
    Овогодишња кампања је усмерена и на залагање да се имплементирају конкретне мере мултисекторске превенције болести бубрега у свакој земљи.  Светски дан бубрега 2020. године упућује глобални позив свакој особи да се понаша у корист свога здравља и да се целокупно друштво у свакој земљи залаже за конкретне мере усмерене на промоцију здравља бубрега и унапређивање превенције бубрежних болести (превентивни и контролни прегледи код изабраног лекара).  Подизање нивоа здравствене културе становништва, дугорочно планирање и здравље уткано у свим политикама, као и мултисекторска сарадња у ужој и широј заједници оствариће позитивне резултате: стопе обољевања и умирања становништва од болести бубрега ће имати тенденцију опадања!
    У нашој земљи - 2018. године због обољења бубрега болнички се лечило 10.749 особа, а од тог броја 6.196 особа имало је хроничну бубрежну инсуфицијенцију. Исте године су због болести бубрега умрле 752 хоспитализоване особе, од којих је 70% живот изгубило због хроничне бубрежне инсуфицијенције. 
Статистички показатељи – Севернобачки округ (СБО), 2019. година
    У Севернобачком округу су  током 2019. године од болести бубрега, као основног узрока смрти, преминуле укупно 33 особе, 19 мушког и 14 женског пола. Учесталост умирања значајно расте после 70. године живота. Акутна бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 8 смртних исхода (7особа мушког и 1 женског пола) а хронична бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 23 смртна исхода (12 особа мушког и 11 женског пола) и то чини 69,7% смртних исхода због хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине