Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице, које, према статистичким подацима, представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.
    Рак у дечјем узрасту чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. Према последњим подацима, током 2014. године регистровано је 300.000 новооболелих особа узраста од 0 до 19. година. Више од 2/3 новооболелих особа или 215.000 је  било узраста до 14. година. Упркос чињеници да оболевање од рака у свету код деце расте и даље у структури оболевања од свих малигних болести рак код деце чини 1%.
    У Србији рак код деце и адолесцената чини  око 0,7% у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године  у Србији се региструје  око 315 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији, готово две трећине новооболеле деце (63,8%) је узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине готово половину (49,4%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године, 48 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести две трећине умрле деце (65,4%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга са 52,9%, леукемије са 41,2% и лимфоми са 17,6%. У узрасту од 0 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга са 40,4%, леукемије са 30,8% и лимфоми са 15,4%.
    Важно је истаћи да је успех излечења рака код деце велики, много већи него у популацији одраслих. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али  и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у овој области. Не охрабрује чињеница да се у неразвијеним и средње развијеним земљама, и даље 80% новоткривених случајева рака код деце касно открије када је лечење слабијег или без ефекта, а да 30% деце до 16. година умре у болу и патњи. Тим поводом је Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставило је циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака, да се преживљавање деци са  било којом дијагнозом рака у свету повећа бар на 60%  и да се родитељима олакша обезбеђивање неопходне неге деци и у кућним условима.
    Ове године, Међународни дан деце оболеле од малигних болести се обележава под слоганом ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага. - који има за циљ да покрене ширу друштвену заједницу на акцију  да би  се омогућило, деци са раком и њиховим породицама, право на рану и тачну дијагнозу, право на одговарајући и квалитетан медицински третман, право на лечење без бола и патње и право на доступност лекова који могу спасити живот без обзира на место где живе. Овим би се постигао циљ Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака да се до 2030. године удвоструче тренутне стопе излечења и поштеде милиони живота деце у наредној деценији.
Припремила: Др Зорица В. Драгаш, специјалиста социјалне медицине