СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ, 16. октобар 2019.

Светски дан хране је дан акције посвећен борби против глобалне глади. Одржава се 16. октобра сваке године, а људи из целог света се окупљају да би исказали своју посвећеност на искорењивању глади широм света. Прослава оснивања Организације за храну и пољопривреду (ФАО) се организују у преко 150 земаља широм света бројним догађајима, што га чини једним од најважнијих дана у календару УН-а. Ови догађаји подижу свест и промовишу акције широм света за све оне који су данас гладни истичући потребу обезбеђења безбедне и нутритивно вредне храна за све. Фокус обележавања је на чињеници да је храна основно и фундаментално људско право. Данас, у свету милијарди људи, преко 815 милиона пати од хроничне неухрањености, а 60% су жене. Готово пет милиона деце млађе од пет година умре од последица неухрањености. Такође је важно напоменути да и ако милиони гладују, 672 милиона људи пати од гојазности, а додатних 1,3 милијарде је са вишком килограма (предгојазно). То можемо променити. Циљ бр.2 одрживог развоја је „Нула гладних”, а овогодишња тема Светског дана хране је „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади“, а мото „Наше акције су наша будућност”.
Осам разлога зашто „Нула гладних” мења свет:    

1. “нула гладних” могла би спасити животе 3,1 милиона деце годишње
2. добро храњене мајке имају здравије бебе са јачим имунолошким системом
3. престанак неухрањености деце могао би да повећа БДП државе у развоју за 16,5%
4. долар уложен у превенцију глади могао би вратити између 15 и 139 долара бенефита
5. правилна исхрана у раном животном добу могла би значити 46% више зараде у животу
6. елиминација недостатка гвожђа у популацији могло би повећати продуктивност на радном месту за 20%
7. престанак смртности деце повезане са исхраном могао би да повећа радну снагу за 9,4%
8. “нула гладних” може помоћи да се изгради сигурнији и просперитетнији свет за све

Постизање “Нула гладних” није усмерено само ка решавању глади, већ укључује и неговање људи и истовремено неговање планете. Ове године, Светски дан хране тражи акцију у свим секторима како би здрава и одржива исхрана била доступна и приступачна свима. Истовремено, то је позив за све да почнемо размишљати о томе шта једемо.

НАШЕ АКЦИЈЕ СУ НАША БУДУЋНОСТ. ЗДРАВА ИСХРАНА. ЗА СВЕТ # НУЛА ГЛАДНИХ.
Последњих деценија драматично смо променили нашу исхрану и навике у исхрани као резултат глобализације, урбанизације и раста прихода. Прешли смо са сезонских јела углавном на биљној основи и богатих влакнима на исхрану која садржи високо рафинирани скроб, шећер, масти, со, прерађену храну, месо и друге производе животињског порекла. Мање времена се троши на припрему јела код куће, а потрошачи, посебно у урбаним срединама, све се више ослањају на супермаркете, продавнице брзе хране, продавце уличне хране и ресторане који испоручују храну где год желите. Комбинација нездраве исхране и седантерног начина живота довела је до пораста стопе гојазности, не само у развијеним земљама, већ и у земљама са малим приходима, где глад и гојазност често коегзистирају. Сада је више од 670 милиона одраслих и 120 милиона девојчица и дечака (5-19 година) гојазно, а преко 40 милиона деце млађе од 5 година има прекомерну тежину, док преко 820 милиона људи пати од глади. Нездрава исхрана је водећи фактор ризика за умирање од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес и неке врсте рака. Нездраве навике у исхрани, такође узимају данак у националним здравственим буџетима са проценом и до 2 билиона УСД годишње. Гојазност и други облици потхрањености погађају готово једну од три особе. Процењује се да ће тај број до 2025. бити један од два. Добра вест је да решења постоје и да је могуће смањити све облике неухрањености, али за то је потребна већа глобална посвећеност и деловање.
Биодиверзитет
Садашњи начин рада наших прехрамбених система, од пољопривредне производње до прераде и малопродаје, даје мало простора за свежу, локално произведену храну, јер се фаворизују усеви високих приноса. Интензивирана производња хране, у комбинацији са климатским променама, узрокује брзи губитак биолошке разноликости. Данас само девет биљних врста чини 66% укупне производње усева, упркос чињеници да је током историје више од 6000 врста узгајано за храну. Иако се зна да је јестиво 30 000 биљних врста, у свету се узгаја само 200 усева било ког значајног обима, а само јечам, пасуљ, кукуруз, кромпир, пиринач, сирак и пшеница обезбеђују више од 50% дневних калорија свуда у свету. Разноврсност сорта усева пресудна је за обезбеђивање здраве исхране и очување животне средине.
Шта је здрава исхрана?
Здрава исхрана је она исхрана која задовољава нутритивне потребе појединаца пружањем довољне, безбедне, хранљиве и разноврсне хране за вођење активног живота и смањење ризика од болести. То између осталог укључује воће, поврће, махунарке, орашасте плодове, семенке и интегралне житарице, те храну која садржи мало масти (нарочито засићене масти), шећера и соли. Нутритивно вредне намирнице које чини здраву исхрану нису доступне и приступачне многим људима.
Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Шта може приватни сектор урадити?

• Потрошачима пружати приступачне и нутритивно вредне намирнице и настојати им пружити већу разноврсност и квалитет у исхрани.
• Ограничите ниво засићених масти, транс масти, додатих шећера и соли у постојећим производима
• Постепено укидати оглашавања, промоције и попусте на храну која садржи масноће, шећер и/или со, посебно када су намењена деци и адолесцентима.
• Обезбедити потрошачима одговарајуће и лако разумљиве информације о производима и хранљивим састојцима (нутријентима) и избећи тврдње о хранљивим састојцима (попут „високе / ниске масноће“ или „обогаћене“) које се углавном користе за повећање конкурентности производа и које уместо тога могу, завести потрошаче у погледу његовог укупног нутритивног квалитета.
• Нека приоритет буде побољшање исхране и сигурности хране дуж целог ланца исхране.

Шта могу пољопривредни произвођачи урадити?

• Посадити више различитих врста хранљивих биљака попут воћа, поврћа, махунарки и орашастих плодова.
• Где је то могуће, окренути се локалној малој рибарској производњи као извору зараде и приступачне хране богате витаминима за локалне заједнице. Риба обезбеђује протеине, витамине, минерале и полинезасићене омега-3 масне киселине (које се углавном не налазе у основним усевима).
• Одрживо и ефикасно управљати природним ресурсима и прилагођавати методе климатским променама.
• Произведити више хране са истом количином земље и воде.
• Смањити губитак хране и отпада од жетве до дистрибуције. Искористити методе прераде и складиштења да би сачували производе, где је то могуће.

Шта свако од нас може учинити?
Као потрошачи и чланови домаћинстава, можемо доносити личне одлуке за побољшање породичне исхране.

• Повећати унос воћа, поврћа, махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица.
• Ограничити потрошњу хране која захтева прекомерно коришћење природних ресурса, као што је вода.
• Уносити мање хране и пића који садрже високо рафиниране шећере, засићене масти и со.
• Смањити или елиминисати потрошњу индустријализоване и прерађене хране и фаворизовати разноврснију и традиционалнију храну, те на тај начин подржи локалну биолошку разноликост.
• Научити или преиспитати знање о локалној, сезонској храни / намирницама, њеним хранљивим вредностима, те како их кувати и конзервирати.

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. соц. медицине
Начелник Центра за промоцију здравља