Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, 26. јун

Генерална скупштина УН-а је 1987. године прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Циљ обележавања је мотивација и мобилизација читаве заједнице за учешће у свим активностима које могу да допринесу смањењу злоупотребе дрога. Посебно значајна циљна група су млади које треба мотивисати да усвајају здраве стилове живота.
Слоган овогодишње кампање је "Здравство и правосуђе – заједно у сузбијању дрога". Овим слоганом се жели нагласити значај сарадње здравственог и правосудног система јер ефективни одговори на проблеме повезане са дрогом нису могући без мултисекторске сарадње. Ова подразумева сарадњу различитих сектора као што су  здравство, полиција, правосудни органи, социјална заштита, просвета, али и и други сектори и организације. Само кроз заједничке активности свих сектора и организација могуће је обезбедити интегрисана решења у складу са међународним конвенцијама за контролу дрога, заштиту људских права и Циљевима одрживог развоја.
Глобализација, нове технологије и интернет су створили виртуелно тржиште дрога. Све је теже одредити границу између „старих“ и нових дрога као тржишних категорија јер нове дроге опонашају постојеће „старе“. Озбиљан проблем је доступност нових дрога које се сасвим легално могу набавити и представљају синтетичке аналоге „контролисаних или забрањених“ дрога. Нове психоактивне супстанце се продају као биљни зачини, освеживачи простора, соли за купање, биљна ђубрива, дијететски суплементи и лекови (тренутно се надзиру 23 нова бензодиазепина који нису дозвољени лекови и о чијој токсичности се мало зна). Младима се обично пласирају на врло софистициране начине као „легална средства за забаву“. Тиме се млади доводе у велику заблуду мислећи да је „оно што се може купити и није законом забрањено“ сигурно и безбедно. Управо супротно, ова нова средства су много опаснија јер имају знатно јаче и разорније деловање од својих „контролисаних“ паралела или забрањених дрога.
Према последњем извештају Европског мониторинг центра за дроге и зависност од дрога и ЕУ система раног упозоравања (из 2018. године) до краја 2017. године је откривено 670 нових психоактивних супстанци. То су углавном синтетички канабиноиди (45%), стимуланси, халуциногени и опиоиди који опонашају постојеће дроге. Забрињава висока доступност, као и повећање чистоће и потентности ових супстанци.
Према резултатима Националног истраживања о стиловима живота становништва Србије из 2014. године у Србији је бар једном у току живота дрогу користило 8% од укупне популације старости од 18 до 64 године. Чешће су је користили мушкарци и млађа одрасла популација од 18 до 34 године старости (12,8%). Најчешће коришћена илегална дрога је канабис (марихуана и хашиш), чија је употреба, бар једном у току живота, забележена код 7,7% особа. Канабис је у претходних 12 месеци конзумирало 1,6% популације (3,4% међу млађом одраслом популацијом). Високоризична употреба канабиса је ретка у Србији, тек код 0,5% одрасле популације, чешће мушкараца (0,8%). Процена је да то одговара укупном броју од 14 000 до 28 000 људи, од којих је приближно половина старости од 18 до 34 године.
У суботичкој Општој болници је у току прошле године лечено 258 особа због коришћења психоактивних супстанци. Највећи број је хоспитализован због коришћења алкохола (91,5%), а потом због опијата, канабиса и седатива. У прошлој години су 24 особе умрле због последица употребе алкохола, а сваки други је умро пре 60 године живота (54,2%).
Социјални и здравствени одговори на изазове који представљају нове дроге захтевају мултисекторски, свеобухватан и системски одговор целе државе. У току школске 2018/2019. године је у свим основним и средњим школама Србије спроведен „Програм превенције злоупотребе психоактивних супстанци у школама“ уз тимски рад здравствених радника, представника правосуђа и полиције, центра за социјални рад и представника школа (психолози и педагози). Реализоване су трибине за ученике седмих разреда основне и првих разреда средње школе, као и трибине за родитеље и просветне раднике. У Суботици је програм реализован у 8 средњих и 1 основној школи, а обухваћено је 2000 ученика, 715 просветних радника и 574 родитеља. У Бачкој Тополи је програм реализован у 3 средње и 8 основних школа, а обухваћено је 770 ученика, 498 просветних радника и 404 родитеља.
Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. соц. медицине, начелник Центра за промоцију здравља

Основни резултати Националног истраживања о стиловима живота становништва Србије
из 2014. године, коришћење психоактивних супстанци и игара на срећу

Преваленција коришћења психоактивних супстанци у Србији, узраст 18-64 године:

• У Србији се највише користе цигарете и алкохол.
• Сваки 4-5 мушкараца има ризичан образац употребе алкохола (22,1%).
• 10,6% мушкараца има штетно или проблематично пијење.
• 30,9% жена користило седативе у задњих 12 месеци, што је значајно више него у Европи.
• 8% одраслих бар 1 пробало илегалне дроге, што је мање него у Европи.
• 10,4% мушкараца бар 1 пробало канабис, а  0,8% има високо ризичну употребу канабиса.
• Свака друга одрасла особа у Србији играла неки вид лутрије (54,6%).
• 17,2% одраслих упражњавало спортско клађење, а 5,5% играло слот машине.
• 3,7% одраслих у Србији има ризик од проблематичног коцкања.
• У највећем ризику су они који коцкају на казино играма, слот машинама и онлине играма.

Светски извештај о дрогама 2018.

• око 275 милиона људи у свету, или око 5,6% светске популације узраста 15-64 године, је бар једном у току 2016. године пробало неку психоактивну супстанцу или дрогу
• 31 милион оних који користе дроге има озбиљне здравствене проблеме и потребно им  је лечење
• процена је да 13,8 милиона мадих узраста 15-16 година у току последњих 12 месеци користило марихуану (канабис)
• 450 000 људи је умрло у 2015. години због коришћења дрога, од тога 167 750 су последица предозирања

ЕМЦДД - Европски мониторинг центар за дроге и зависност од дрога, извештај за 2018.

• процењује се да је више од 92 милиона становника ЕУ, или нешто више од четвртине особа узраста 15-64 године, пробало незаконите дроге
• најчешће се користи канабис: 87,6 милиона (53,5 милиона мушкараца и 34,1 милиона жена) или 26,3% особа узраста 15-64 године
• 17,2 милиона младих одраслих особа узраста 15-34 године или 14,1% је користило канабис током 2017. године, од чега је 9,8 милиона младих узраста 15-24 године или 17,4%

• стопе преваленције коришћења канабиса се крећу од 3,5% у Мађарској до 21,5% у Француској, а однос мушкараца и жена је 2:1
• просечна старост прве употебе канабис је 16 година, а просечна старост оних који су започели третман и лечење због зависности од канабиса је 25 година
• удио свакодневних корисника канабиса варира међу земљама и креће се од 10% или мање у Летонији, Мађарској и Румунији до 60% или више у Шпанији, Француској, Низоземској и Турској
• у ЕУ је 2016. године око 8000 особа умрло због предозирања, а највише стопе смртности су у земљама Северне Европе (Естонија, Шведска, Норвешка, Ирска и Енглеска)

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић