КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА
Међународни дан физичке активности, 10. мај

    Већ седамнаест година Светска здравствена организација обележава међународни дан физичке активности. Обележавање има за циљ првенствено промоцију физичке активности код деце и младих, али и да укаже на значај физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и код одраслих и старијих особа.  
    Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије или сагоревања калорија. Тако је физичка активност: шетња, пењање уз степенице, брзо ходање, вожња бицикла и ролера, плес, усисавање, прање прозора, рад у башти...
    Недостатак физичке активности је идентификован као четврти водећи фактор ризика глобалне смртности који је одговоран за 6% свих смртних случајева у свету. Процењује се да је у свету физичка неактивност примарни узрок око 25% случајева рака дојке и дебелог црева, 27% случајева шећерне болести и око 30% случајева болести срца.
    У свету је приближно трећина одраслих особа недовољно физички активна. У Европском региону је у 23 од 36 земаља више од 30% популације старије од 15 година (оба пола) недовољно физички активно. Према истом истраживању, физичка неактивност је најзаступљенија код мушкараца Малте (71%), а најмање је физички неактивних Естонаца (17%). Жене у Србији су физички најнеактивније (72%), док је међу Гркињама најмање неактивних (16%). Оно што забрињава је тренд смањења активности посебно у популацији младих. У Европи само 34% младих узраста 11, 13 и 15 година је довољно физички активно према препорукама за добро здравље.
    Истраживања у Србији показују да препоручених 30 минута ходања сваки дан има 55% одраслих мушкараца и 46% жена. Фитнесом, спортом и рекреацијом у слободно време бар 3 пута недељно бави се тек 16% мушкараца и 5% жена. Осам од десет деце узраста 7-14 година је у слободно време 1-2 пута недељно имало физичку активност тако да се задува и озноји. (Истраживање здравственог стања становништва Србије из 2013. године)
    Редовна, умерена и прилагођена физичка активност код одраслих превенира ризик од повишеног крвног притиска, коронарне срчане болести, можданог удара, дијабетеса, рака дојке, дебелог црева и простате, депресије и падова. Физичка активност унапређује укупно здравље и јача кости. Кључни је фактор потрошње енергије, односно енергетског баланса и контроле телесне тежине.
    Бројна истраживања су указала на позитивне ефекте свакодневне физичке активности у контроли нивоа масноћа у крви и спречавању стварања наслага на зидовима крвних судова (атеросклероза), али и смањењу стреса и нервозе. Физичка активност унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
    Зато је важно деци ограничити време које проведе уз рачунар, мобилне телефоне и телевизијски програм. Потрудите се да што више слободног времена проводите напољу са својом децом и будете физички активни. Прошетајте до посла или заједно са пријатељима возите бицикл, играјте одбојку, стони тенис, баскет или бадминтон у природи или на песку...
    За добро здравље препоручује се одраслима најмање 30 минута свакодневне умерене физичке активности, а деци најмање 60 минута. Вежбање је лек, и ако сваки лек има своју дозу и количину, учесталост узимања, облик и трајање. Да би остварила своје пуно дејство физичка активност треба да буде индивидуално дозирна и контролисана. Уколико до сада нисте били активни крените постепено јер нагло и претерано оптерећење може да нашкоди Вашем здрављу. Постепено продужавајте време активности и оптерећење. Нека физичка активност буде разноврсна да би се активирале различите групе мишића. Комбинујте вежбе издржљивости, флексибилности, снаге и равнотеже!

Изаберите и ви кретање јер је то прави пут до доброг здравља!