31. ЈАНУАР НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА

31. ЈАНУАР – “ЗАШТИТИМО СЕ ОД ДУВАНА”

    У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана”. Овогодишњи слоган упозорава јавност на штетне последице употребе дувана и излагања дуванском диму, као и на штетне ефекте по околину, истичући неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу.
    У свету пуши преко 1 милијарда људи, а у Европи 26% становника. Процена је да у Србији пуши око 2,5 милиона одраслих становника. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да ће у Србији преко 800.000 садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана.
    Дувански производи нису обична роба и у потпуности се могу поредити са токсичним агенсима. Ради се о индустријски створеној епидемији. Дуван је претња за сваку особу без обзира на пол, узраст, расу, културни или образовани ниво. Употреба дувана и изложеност диму доводе до патње, болести и превремене смрти. Дуванска индустрија на софостицирани начин рекламира и пласира нове дуванске производе као „безбедније од цигарета“ или као „нешкодљиве по околину“ (нпр. наргиле, е-цигарете, е-наргиле, ИQОС и др.), посебно усмеривши свој маркетинг ка младима.
    Резултати последњег истраживања показују да пуши 11% деце узраста 13-15 годин (ГYТС из 2017. године), подједнако дечаци и девојчице, док 9% младих пуше наргиле (чија употреба значајно расте као последица отварања наргила барова) и 6% користи електронску цигарету. Дуванском диму у својим домовима изложено је 61,4% ученика овог узраста. Шест од десет пушача овог узраста је покушало да престане са пушењем у последњих 12 месеци. Забрињавају подаци да 70,4% ученика који сада пуше купују цигарете у продавницама, самопослугама или на киосцима и чак 82,6% њих није било спречено да их купе због својих година. И поред свега 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.
    Пушење наргиле је све популарније, нарочито међу младима. Зашто? Због појаве ароматизованог дувана, масела, који чини да је дуван пријатног укуса и мириса. Разлог је и друштвена прихватљивост и популарност кафетерија и ресторана, као и промоција путем мас медија и социјалних мрежа. Непостојање политике и регулатива које се односе специфично на наргиле иде на руку дуванске индустрије. Не треба заборавити ни заблуде младих који мисле да је пушење наргила мање штетно по здравље.
    Дим наргиле је токсичан. Лабораторијске анализе дима наргиле су показале мерљиве количине канцерогена и токсичних супстанци, а сагоревањем угља ослобађа се велика количина угљен-моноксида. Без обзира да ли се пуши дуван или нека друга биљна мешавина у наргили, пушење наргиле има штетан ефекат због сагоревања угља и удисања дима.
    У поређењу са цигаретама, дим из наргиле садржи веће концентрације токсичних материја: арсена, олова и никла, 36 пута већу концентрацију катрана и 15 пута већу концентрацију угљен-моноксида него једна цигарета. Пушење наргиле у трајању 45-60 минута излаже организам пушача истој количини катрана и угљен-моноксида као пушење једне кутије цигарета.
    СЗО тражи од свих земаља да радна и јавна места буду потпуно без дуванског дима, укључујући и угоститељске објекте, јер не постоје безбедни дувански производи, безбедан начин и ниво коришћења дуванских производа, као ни сигуран ниво излагања дуванском диму. Потпуна забрана пушења је једина ефикасна мера коју је увео велики број земаља.
    Направимо прави избор за себе и наше најмилије, нашу децу. Донеси одлуку и престани да пушиш данас. Ти то можеш! Уколико је потребно потражи помоћ код свог лекара или у Саветовалишту за одвикавање од пушења.

Статистички подаци:

У свету пуши преко 1 милијарда људи. Учесталост пушења је највиша у европском региону где 26% становништва пуши, а 13 милиона има здравствене проблеме изазване пушењем (2015.год.).
Употреба дувана у свету усмрти преко 19.000 људи сваки дан.
Више од 7 милиона људи сваке године умре због коришћења дувана, од чега је 890.000 смртних случајева повезано са изложеношћу дуванском диму.
Преко 40% деце света има најмање једног родитеља који пуши. Статистике кажу да готово половина деце у свету редовно удише ваздух загађен дуванским димом на јавним местима.
У Србији је учесталост пушења већа од просека европског региона и према проценама пуши око 2,5 милиона одраслих становника, више мушкараца него жена. Према подацима из последњег Истраживања здравља становништва Србије (2013.год.) пуши 37,9% мушкараца и 31,6% жена.
Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана код младих узраста 13-15 година у Србији (2017.год.) показују да 11% ученика пуши цигарете, подједнако дечаци и девојчице, наргиле пуши 9% ученика, а е-цигарете користи 6% ученика. Резултати овог истраживања указују и на високу изложеност младих дуванском диму -61% ученика је изложено дуванском диму у затвореним јавним просторима. Шест од десет садашњих пушача је покушало да престане са пушењем у последњих 12 месеци. Чак 70,4% ученика који сада пуше купују цигарете у продавницама, самопослугама или на киосцима, а 82,6% њих није било спречено да их купе због својих година. И поред свега 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.
Дувански производи нису обична роба и у потпуности се могу поредити са токсичним агенсима. Ради се о индустријски створеној епидемији. Дуванска индустрија на софистицирани начин рекламира и пласира нове дуванске производе као „безбедније од цигарета“ или као „нешкодљиве по околину“ (нпр. наргиле, е-цигарете, е-наргиле, ИQОС и др.), посебно усмеривши свој маркетинг ка младима.
Дим наргиле је токсичан. У поређењу са цигаретама, дим из наргиле садржи веће концентрације токсичних материја: арсена, олова и никла, 36 пута већу концентрацију катрана и 15 пута већу концентрацију угљен-моноксида него једна цигарета. Пушење наргиле у трајању 45-60 минута излаже организам пушача истој количини катрана и угљен-моноксида као пушење једне кутије цигарета.

Лекари упозоравају да не постоје безбедни дувански производи и безбедан начин коришћења дуванских производа, као ни безбедан ниво изложености дуванском диму. Изложеност дуванском диму и код непушача може да изазове рак, болести срца или болести плућа. СЗО тражи од свих земаља да радна и јавна места буду потпуно без дуванског дима, укључујући и угоститељске објекте.
У циљу заштите становништва од штетних последица изазваних дуванским димом, јасно произилази да је потребно унапредити постојећу законску регулативу и у Србији. Неопходна је измена Закона која треба да предвиди увођење потпуне забране пушења на свим јавним местима без изузетака, укључујући угоститељске објекте. Такође, је важно примењивати и све остале ефикасне и проверене мере контроле дувана из тзв. моћног пакета мера М-ПОWЕР које су довеле до побољшања здравља становништва у земљама које их примењују дуже од деценије. Оне укључују повећање цена и акциза дуванских производа, увођење сликовних упозорења на паковањима, забрану рекламирања и спонзорства и пружање подршке за одвикавање од пушења.