Обележавање Европског дана правилне исхране и кувања са децом
08. новембар 2018.

    Брину нас подаци који показују да глобално расте број беба и деце до 5 година који имају вишак килограма јер преко 60% деце која имају прекомерну тежину и гојазност до пубертета и као одрасле особе остају гојазне. У Европи једно од троје деце у узрасту од 11 година има прекомерну тежину.
    Истраживања у Србији (из 2001., 2006. и 2013. године) показују тренд сталног раста гојазности, и код деце и код одраслих. У последњем истраживању је регистровано 13,7% гојазне деце узраста 7-14 година, што је значајно више него 2006. године када је регистровано 8,5%.
    Последње истраживање је показало да тек свако друго дете свакодневно једе воће и поврће (51% воће и 57% поврће), док је у Војводини слика лошија јер мање од половине деце сваки дан једе поврће (48%). Најчешће се конзумира бели хлеб, а опао је проценат оних који су конзумирали интегрални хлеб. Дошло је до пада коришћења животињских масти са 33% на 25%, али је у Војводини конзумирање масти још високо и 30,9% војвођана користи и даље највише животињске масти. Рибу најмање 2 пута недељно конзумира само 12,5% становника. Око 80% деце узраста 7-14 година је 1-2 пута недељно физички активно тако да се задува и озноји, што је на нивоу претходних истраживања.
    Упозоравамо да је прекомерна тежина и гојазност у дечјем узрасту водећи узрок превремене онеспособљености и смрти, као и фактор ризика за развој срчаних обољења, дијабетеса и карцинома у одраслом добу, али и све присутнијих обољења у дечјем узрасту. Прекомерна тежина у дечијем узрасту доводи до деформитета костију и скелета, лошег држања и неправилног развоја тела, лоше координације и контроле покрета, неспретности и чешћих повреда. Важно је указати да гојазна деца често имају и менталних проблема и да су склонија депресији јер су изложени притисцима и подсмеху вршњака.
    Гојазност се може превенирати. Важно је од најранијег узраста учити децу принципима правилне исхране и основним вештинама здраве припреме оброка. То може бити квалитетно и забавно дружење деце и родитеља. Уколико их усвоје у раном узрасту, деца правилне навике у исхрани носе кроз цели живот. Уколико су погрешне мораће уложити додатни труд и напор да их мењају у корист доброг здравља.

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
Начелник Центра за промоцију здравља