Породични спортски дан у Суботици, 21. април 2018.

Недостатак физичке активности је идентификован као четврти водећи фактор ризика глобалне смртности који је одговоран за 6% свих смртних случајева у свету. У свету је приближно трећина одраслих особа недовољно физички активна.
У Европском региону је у 23 од 36 земаља више од 30% популације старије од 15 година (оба пола) недовољно физички активно. Према истом истраживању, физичка неактивност је најзаступљенија код мушкараца Малте (71%), а најмање је физички неактивних Естонаца (17%). Жене у Србији су физички најнеактивније (72%), док је међу Гркињама најмање неактивних (16%).
Оно што забрињава је тренд смањења активности посебно у популацији младих. Само 19% младих широм света имају довољно физичке активности, а 80% не достиже препоручену физичку активност. У Европи тек 34% младих узраста 11, 13 и 15 година је довољно физички активно према препорукама за добро здравље.
Истраживања у Србији показују да препоручених 30 минута ходања сваки дан има 55% одраслих мушкараца и 46% жена. Фитнесом, спортом и рекреацијом у слободно време бар 3 пута недељно бави се тек 16% мушкараца и 5% жена. Осам од десет деце узраста 7-14 година је у слободно време 1-2 пута недељно имало физичку активност тако да се задува и озноји.
Преваленција гојазности у детињству и адолесценцији је у порасту широм света. Основни узрок гојазности и вишка килограма је енергетски дисбаланс између унетих и потрошених калорија. Глобално је повеćан унос енергетски набијених намирница (богате засићеним и транс мастима, шећером и соли), повеćана је физичка неактивност и глобално се пије 33% више слатких напитака него пре 10 година.
Широм света гојазност је више него удвостручена од 1980. године. Порастао је број беба и деце до 5 година са вишком килограма са 32 милиона у 1990. години на 42 милиона у 2013. години. Ако се садашњи тренд настави процењује се да ће њихов број порасти на 70 милиона до 2025. године.
У Србији је гојазност и код деце и код одраслих у сталном порасту. Истраживање здравља становништва Србије из 2013. године је показало повећање процента гојазне деце са 8,5% (из 2006. године) на 13,7%.
Физичка неактивност и гојазност могу негативно утицати на тренутно и дугорочно здравље детета, образовање и квалитет живота, као и на свеукупно здравље и квалитет живота одраслих особа.
Зато је важно деци ограничити време које проведе уз рачунар, мобилни телефон и телевизијски програм. Одрасли би требали да се потруде да што више слободног времена проводе напољу са својом децом и буду физички активни. Будите пример својој деци, шетајте или заједно са децом возите бицикл, играјте одбојку, стони тенис, баскет или бадминтон у природи или на песку...
За добро здравље препоручује се одраслима најмање 30 минута свакодневне умерене физичке активности, а деци најмање 60 минута. Важно је од најранијег узраста учити децу принципима правилне исхране и основним вештинама здраве припреме оброка. То може бити квалитетно и забавно дружење деци и родитељима. Навике у исхрани и физичкој активности које усвоје у раном узрасту деца носе кроз цели живот. Много је лакше уложити труда да вам деца усваје добре навике на почетку свог животног циклуса, него мењати погрешне навике. Додатни труд и напор за промену навика је неупоредиво већи и нема гаранције успешне промене.

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
начелник Центра за промоцију здравља