Март - месец борбе против рака: превенција малигних тумора

    Светска здравствена организација (СЗО) упозорава да оболевање и умирање од малигних болести у свету стално расте. Према проценама СЗО број оболелих је порастао са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милион у 2012. години. Ако се овај тренд не заустави очекује се да ће 2032. године број оболелих у свету износити 25 милиона, што представља пораст од 70%. У 2012. години, од свих локализација малигних тумора, умрло је 8,2 милиона људи широм света.
    У наредних двадесет година највећи раст оболелих и умрлих од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама ће и даље доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце као последица високе заступљености инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и националних скрининг програма. У средњеразвијеним земљама ће и даље бити водећи карциноми плућа, дојке и дебелог црева као последица доминантних стилова живота (пушење, конзумирање алкохола, физичка неактивност и неправилна исхрана).
    Стручњаци указују да је више од 30% свих смртних исхода рака последица пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумирања алкохола.
Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ (доводи до рака грлића материце), вирусима хепатитиса Б или Ц (значајно доприносе настанку рака јетре), Epstein-Barr вирусом (може бити узрок Буркитовог лимфома) и бактерија Helikobacter pylori (повезана је са настанком рака желуца).
    У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој земљи највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, а то су и најчешћи узроци смртног исхода од рака код наших жена.
    У Севернобачком округу је је у 2016. години било 1144 новооболелих случајева рака, више мушкараца (576 или 50,3%) него жена (568 или 49,7%). Исте године је умрло 578 особа због неког облика малигне болести, од тога 300 мушкарца (51,9%) и 278 жена (48,1%). Мушкарци су најчешће оболевали од рака плућа (106 оболелих или 18.4%), рака дебелог црева (99 оболелих или 17,2%) и рака простате (60 оболелих или 10,4%). Жене су најчешће оболевале од рака дојке (132 оболелих или 23,2%), рака дебелог црева (81 оболели или 14,3%) и рака плућа (63 оболелих или 11,1%).
Превенција и рано откривање малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.

На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика који су одговорни за појаву болести (пушење дувана, неправилна исхрана, гојазност, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине). Подаци из истраживања у Србији и литературе у свету су показали да:

• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва Србије, а просечан „пушачки стаж” износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва је изложено дуванском диму у сопственој кући, а 1/3 и на радном месту.
• Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30кг/м2). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака дебелог црева, тела материце, јајника, дојке (код жена у менопаузи), простате, бубрега, панкреаса, жучне кесе и једњака.
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
• Сваки 30-ти одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, гркљана, једњака, дебелог црева, јетре и дојке. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

    Нове смернице СЗО имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано постављање дијагнозе и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију у касним фазама. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када се тешко постиже успешно лечење.
    У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг – рано откривање рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева који би требало да у наредном периоду значајно смање, на првом месту, умирање од наведених локализација малигних тумора, али и да доведу до мањег оболевања. На скрининг рака дојке се позивају жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на становнике оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају да ураде тест на скривено крварење у столици.

И даље, један од значајних проблема у Србији представља непрепознавање ризичних понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ за рано постављање дијагнозе су:

• повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате изабраном лекару при појави првих симптома;
• улагати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

    Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

,,РАНО ДИЈАГНОСТИФИКОВАЊЕ РАКА СПАШАВА ЖИВОТЕ И СМАЊУЈЕ ТРОШКОВЕ ЛЕЧЕЊА”.