31. ЈАНУАР – “ОДРАСЛИ ПУШЕ И МЕНЕ ГУШЕ”

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Овогодишњи слоган посебно наглашава опасности којима су млади изложени удисањем дуванског дима из окружења.
Високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима није забрањено пушење, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана упркос томе што већина становништва зна да дувански дим изазива бројна обољења.
Дувански производи нису обична роба и у потпуности се могу поредити са токсичним агенсима. Ради се о индустријски створеној епидемији. Промене у дизајну и саставу цигарета од 1950-их повеćале су ризик од аденокарцинома плуćа, најчешćег типа карцинома плуćа. Докази сугеришу да су вентилирани филтри могли допринети веćим ризицима од карцинома плуćа, омогуćавајуćи пушачима да више удишу, чиме се канцерогени садржани у диму цигарете удишу дубоко у ткиво плуćа. Најмање 70 хемикалија у диму цигарета су познати канцерогени. Нивои неких од ових хемикалија су порасли због промена у процесу производње.
Дуванска индустрија активно циља ка женама, повезујући употребу дувана са женским правима, родном равноправношћу, гламуром и популарношћу, успехом и мршавошћу...Стратегије дуванске индустрије за промоцију друштвене прихватљивости пушења међу женама укључују развој посебних производа за жене, дизајн, рекламирање, ангажовање жена у програмима “друштвене одговорности” и утицај популарних медија.
Статистике показују да су 7 од 10 узгајивача дувана жене, као и да су 1,3 милиона деце млађе од 14 година експлоатисана у 12 земаља које највише узгајају дуван.  Деца из породица које узгајају дуван су у 63% искоришћена у дечијем раду, 32% изложена ризицима у радном окружењу и 24% изложена опасним хемикалијама, те да су у 10-14% изостала из школе због рада на пољима дувана.
Тхирдханд смоке – “задржане честице дувана” представљају честично загађење настало таложењем дуванског аеросола на коси, кожи, гардероби, пластичним и меканим играчкама, поду, зиду, намештају, теписима, завесама, собним биљкама... Када пушите у кући она вам враћа истом мером, а то је ризик за здравље свих укућана. Путеви поновног уноса ових честица су удисање, контакт и гутање. Одојчад и мала деца су под највећим ризиком јер се играју на поду и лижу предмете, имају мању телесну масу, брже дишу, имају слабије развијен имунитет према загађивачима из животне средине и више времена проводе у затвореном простору. Већа је вероватноћа за настанак изненадне смрти одојчета и астме.
Направимо прави избор за себе и наше најмилије, нашу децу. За здрав почетак њиховог живота обезбедимо им безбедан и сигуран простор без дуванског дима.

Статистички подаци:

• Више од 7 милиона људи сваке гдине умре због коришћења дувана, од чега 890000 смртних случајева је повезано са изложеношћу дуванском диму.
• Учесталост пушења је највиша у европском региону где 26% становништва пуши, а 13 милиона има здравствене проблеме изазване пушењем (2015.год.).
• Преко 40% деце света има најмање једног родитеља који пуши. Статистике кажу да готово половина деце у свету редовно удише ваздух загађен дуванским димом на јавним местима.
• У Србији је учесталост пушења већа од просека европског региона. Подаци из последњег Истраживања здравља становништва Србије (2013.) показују да 34,7% одраслог становништва пуши свакодневно или повремено, од тога 37,9% мушкараца и 31,6% жена.
• Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана код младих узраста 13-15 година у Србији (2013.) показују да 1 од 10 ученика пуши цигарете, сада више девојчица (13,3%) него дечака (12,7%). Резултати овог истраживања указују и на високу изложеност младих дуванском диму јер је63% ученика изложено дуванском  диму у својој кући, а 61% у затвореним јавним просторима.
• Резултати истраживања о ефектима примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму из 2016. године показују да у мање од петине домаћинстава (16%) пушење није дозавољено, док је у у чак 39% домаћинстава пушење дозвољено у свим просторијама што је мање у односу на ранији период. Око три четвртине пунолетних грађана Србије је изложено дуванском диму у кући пријатеља/рођака (76%), а више од трећине (34%) на послу упркос забрани пушења на радном месту. Око 73% грађана је изложено дуванском диму на местима на која излазе. Скоро сваком другом становнику смета изложеност дуванском диму без обзира где је изложен. 86% становника подржава важећи Закон, а само 11% сматра да се у потпуности поштује. Више од трећине становника Србије мисли да би требало у потпуности забранити пушење или оставити могућност пушења у физички одвојеним просторијама у угоститељским објектима. 72% се залаже за забрану пушења на дечијим игралиштима, 45% на отвореним спортским теренима, а 35% у парковима и стајалиштима за јавни превоз. Сваки десети становник је пробао електронску цигарету (11%) - сваки други због радозналости, 23% као замену за смањење и 18% за одвикавање од пушења. 67% становника сматра да су штетне и 63% сматра да е-цигарету треба регулисати на исти начин као и употребу других дуванских производа. У Србији је забрањено рекламирање е-цигарете од 2016. године, али је потребно регулисати и друге аспекте употребе е-цигарете.

Лекари упозоравају да не постоје безбедни дувански производи и безбедан ниво коришћења дуванских производа, као ни безбедан ниво изложености дуванском диму. Изложеност дуванском диму и код непушача може да изазове рак, болести срца или болести плућа. СЗО тражи од свих земаља да радна и јавна места буду потпуно без дуванског дима, укључујући и угоститељске објекте.
У циљу заштите становништва од штетних последица изазваних дуванским димом, јасно произилази да је потребно унапредити постојећу законску регулативу и у Србији. Неопходна је измена Закона која треба да предвиди увођење потпуне забране пушења на свим јавним местима без изузетака, укључујући угоститељске објекте. Такође, је важно примењивати и све остале ефикасне и проверене мере контроле дувана из тзв. моћног пакета мера М-ПОWЕР које су довеле до побољшања здравља становништва у земљама које их примењују дуже од деценије. Оне укључују повећање цена и акциза дуванских производа, увођење сликовних упозорења на паковањима, забрану рекламирања и спонзорства и пружање подршке за одвикавање од пушења.

Прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
Начелник Центра за промоцију здравља