Недеља здравља уста и зуба се од 1991. године обележава традиционално треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, дакле током трудноће. Посебно значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се и много тога научи о оралном здрављу. а навике о хигијени се устаљују. Из наведених разлога, у оквиру ове кампање  посебно су активна деца предшколског и основношколског узраста, наставници и родитељи. Главни фактори ризика, као што су коришћење дуванских производа, употреба алкохола и неправилна исхрана  са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју болести уста и зуба. Ризик обољевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више фактора ризика као што су  употреба дувана и алкохола. Стога је у овкиру Недеље здравља уста и зуба, поред препорука које се односе на редовне контроле код стоматолога и одржавање хигијене, потребно нагласити и значај ових фактора ризика.
Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:

• Указати на значај оралног здравља и на могућност да се применом одговарајућих мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
• Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља.
• Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
• Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
• Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.

Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање и не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Као и претходне године слоган  кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.
Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• Одржавање одговарајуће хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;
• Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
• Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
• Безбедно физичко окружење;
• Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
• Престанак или смањење конзумирања алкохола;
• Престанак пушења.

 Показатељи оралног здравља становништва Србије

• Према последњем истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, у Србији је мање од половине (45,6%) становништва проценило стање својих зуба и усне дупље као добро.
• Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту  сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима.
• Само 8,3% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе.
• Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9%) су млади узраста од 15 до 24 године.

Подаци о оралном здрављу у свету

• У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар.
• Трећина  становништва 65–74 године старости у свету  нема ниједан свој зуб.
• У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 16–40% деце имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.
• Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба, присутна су код 15–20% светске популације старости 35–44 године.
• Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100.000 људи у већини земаља.

Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима.

Аутор : Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине