Pravo je vreme da se postavi pitanje koliko vodimo računa o svom zdravlju? Da li ga čuvamo i unapređujemo ili bez razmišljanja trošimo svoju zdravstvenu rezervu? Da li mislimo na svoje potomstvo, jer zdravi ljudi rađaju zdravo potomstvo! Da li vodimo računa koje navike stvaramo, jer će one uticati na stasavanje naše dece i veoma je velika verovatnoća da će to biti i njihove navike. Istraživanja potvrđuju – navike usvojene u ranom periodu života najduže se zadržavaju i najteže menjaju. Međutim nikad nije kasno, kaže narod, pa tako nije kasno da se navike koje narušavaju zdravlje napuste i odbace kao naš izbor u korist zdravlja, a nikako ne kao odricanje od nečeg što nam pruža zadovoljstvo. Naravno nije kasno sve dok nam je zdravlje dobro. Međutim, postoji razlika između toga da li je zdravlje stvarno dobro ili mi verujemo ili smo ubedili sebe da je sa našim zdravljem sve uredu. Zbog toga je važno imati zdrav način života i navike koje su njegov sastavni deo, ali je isto tako važno redovno kontrolisati stanje zdravlja odlaskom na preventivni pregled kod svog lekara - barem jedanput u godini dana. Ukoliko se primeti odstupanje od uobičajenog ili poremećaj zdravlja kroz telesne i duševne znake treba neizostavno posetiti svog lekara. Nažalost postoje bolesti kod kojih i mali gubitak vremena može biti koban. Zbog toga moramo naučiti da posmatramo i pratimo sebe, da promene zapažamo na vreme. Neophodno je prihvatiti pripadajući deo odgovornosti za zdravlje, a on se nalazi upravo u našem ponašanju, navikama i u odnosu prema sebi. Demokrit, lekar kojeg je iznedrila stara Grčka civilizacija govorio je  “ne treba se moliti Bogovima za zdravlje, jer je ono u rukama samih ljudi“. Neizostavno je da se citira Hipokrat, koji nam je postavio cilj, i danas životan: “Umreti mlad, ali što kasnije“.
     Cilj savremene medicine je očuvanje zdravlja i vitalnosti tokom godina i formulisan je kratko: dodati život godinama jer nije dovoljno samo dodati godine životu. Dobro je ako se pitamo šta nam pomaže na putu do takvog cilja, jer moramo aktivno delovati da bi smo ga ostvarili. Za početak ishranu uredimo da bude pravilna. Potrebna su tri glavna, dobro izbalansirana obroka, pravilno pripremljeni i sa pravilnim ritmom uzimanja. Osnovu obroka čine žitarice celog zrna, sveže povrće i voće. Ribu je potrebno uzimati barem dva puta nedeljno, a crvena mesa nikako više od dva puta u nedelji. Jogurt, kefir, kiselo mleko, mladi sir su poželjni svakodnevno u umerenim količinama, kao i 4-5 jaja nedeljno, a slatkiša najmanje jer su oni u samom vrhu piramide pravilne ishrane (a vrh je najtešnji). Šećer, so, masnoće životinjskog porekla potrebni su organizmu u tačno određenim količinama, i ne treba preterivati. Dodavanje masnoće ili prženje namirnica u dubokoj masnoći ne samo da nije korisno za zravlje, već naprotiv štetno je. Potrebna su još i dva voćna međuobroka. Naš organizam u velikom procentu čini voda. To je samo jedan od razloga zbog kojeg moramo svakodnevno voditi računa o pravilnoj nadoknadi tečnosti. Potrebno nam je 6-8 čaša kvalitetne vode, ali i nezaslađenog čaja, negazirane mineralne vode, fermentisanih mlečnih napitaka, supe, čorbe i druge tečnosti unete hranom (sveže voće i povrće). Fizička aktivnost treba da se održava svakodnevno i primereno zdravstvenom stanju, godinama starosti, polu i zanimanju osobe. Potrebno je napraviti ravnotežu između rada, odmora i rekreacije kao i noćnog sna. Hroničan nedostatak noćnog sna nas iscrpljuje i smanjuje našu otpornost na stres ali i na mikrobiološke uzročnike bolesti (bakterije, virusi). Zaista je životna veština, ali moramo je izgraditi: to je kontrola i upravljanje stresom. Statistika, na osnovu istraživanja, pokazuje da je preko 80% poseta u ordinacijama opšte prakse povezano sa stresom. Zdrav način života, na ovaj način oblikovan, isključuje navike kao što su upotreba duvana, isključuje i duvanski dim, zatim zloupotrebu alkohola, lekova i isključuje upotrebu droga. Kada malo zastanemo i razmislimo postaje sasvim jasno da je Hipokratov, kao i cilj savremene medicine, ostvarljiv primenom jednostavnih ali vrlo delotvornih mera. Lepše se to može kazati na ovaj način: Pravimo odgovarajuće izbore, koji su uvek u korist zdravlja!
     Da li se osećamo pomalo umorni na kraju dana, nedelje, godine? Umor je satavni deo žovota, i odmorićemo se, ali šta ako smo hronično umorni? Umor je i odbrambena reakcija organizma kojom se stavlja na znanje da smo u nečemu preterali. Ne smemo zanemariti taj osećaj, pogotovo kada sa njim ide pospanost, iscrpljenost, bezvoljnost...Iza svega se može kriti nedostatak noćnog sna i loša fizička kondicija ali i preopterećenost, nekontrolisan stres, neuredan život, neuredna ishrana, navike na štetu zdravlja...Umor ide i sa nekim duševnim i zaraznim bolestima. Uvažavajući medicinu zasnovanu na dokazima, i kada sve saberemo i oduzmemo - možda je za nas došlo vreme za kvalitetne promene u životu, koje će doneti mnogo bolji subjektivni osećaj, bolju psihofizičku kondiciju, vitalnost i dovoljno energije, a istovremeno će takve promene unaprediti i čuvati zdravlje. Zagađenost vazduha, vode, tla i sve drugo što je za zdravlje štetno ali je van uticaja samo jednog čoveka treba da nas još snažnije motiviše i opredeli da za svoje dobro zdravlje odmah i sada uradimo sve ono što naše mogućnosti dozvoljavaju, u sklopu životne situacije u kojoj se nalazimo.
     Zima je prepuna praznika. Dani su kraći, noći duže. Vreme je da se odmorimo, osvežimo i da se radujemo svemu što praznici znače. Zdravstvena struka je tu da upozori: praznici ne treba da znače preterivanje u jelu i piću. Dobro raspoloženje ne podrazumeva alkohol, a uživanje nije samo u jelu! Umerenost u svemu i odmerenost je osnovni recept praznične trpeze kome treba dodati druženja, rekreaciju, hobi...
    Osobe koje zbog svoje hronične bolesti imaju određenu dijetu ne treba da odstupaju od nje ni za vreme praznika (šećerna bolest, poremećen metabolizam masnih materija, povišen krvni pritisak, oboljenje bubrega, jetre i druga oboljenja). Osobama obolelim od hroničnih bolesti najbolje je da se i u vreme praznika strogo pridržavaju svih uputstava koja su dobili od svog lekara  i da redovno uzimaju svoje lekove -  jer praznici, ma koliko lepi bili, dođu i prođu a čovek i tada kao i sve ostale dane mora da živi sam sa sobom i sa svojom bolesti, u krugu svoje porodice.

Dobro je znati:

♪ Alkohol se pije, i iz želudca delom a delom iz tankog creva prelazi u krv veoma brzo, za samo nekoliko minuta i to bez varenja. Ukoliko želudac nije prazan alkohol će se nešto sporije resorbovati (ući u krv).
♪Delovanjem alkohola smanjuje se psiho-fizička i radna sposobnost u svakom smislu. Zbog toga nije dozvoljeno upravljati vozilima i mašinama, popravljati mašine  i uređaje u domaćinstvu a rizično je čak i kao pešak učestvovati u saobraćaju.
Ukoliko se dogodi da sa unosom hrane ipak preteramo, može da se pojavi osećaj težine u želucu zatim muka, gađenje, povraćanje, proliv...
 ♪Primenom dijete pomoćićemo sebi. Kada se pojave tegobe, treba ukinuti unos hrane i obratiti pažnju na pravilnu nadoknadu tečnosti. To je posebno važno u slučaju pojave proliva ili povraćanja, koji se u prvih 24 do 48 sati smatraju odbrambenim, pa time i korisnim aktom našeg organizma. Pije se često i po malo, kvalitetna voda ili to može biti blag nezaslađen čaj (od nane ili kamilice).
♪Ubrzo se u dijetu uvode pojedine namirnice kao što je dvopek, bareni krompir ili pirinač koje će pomoći da se vrlo brzo popravi i stabilizuje rad organa za varenje. Kratke šetnje na svežem vazduhu će olakšati probavu, kao i lagane vežbe. Najčešće je već samo ovo dovoljno da kod većine zdravih ljudi akutne probavne tegobe prođu. Ukoliko se održavaju duže od dan ili dva treba se posavetovati sa svojim lekarom, i postupati prema uputstvu.
       Kserofil:
«Nauka i umetnost nemaju šta da pokažu, snaga je nesposobna za napor, bogatstvo beskorisno, a rečitost nemoćna tamo gde nema zdravlja.»

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine