Psihoaktivne supstance (PAS) su sve one materije koje menjaju stanje svesti, opažanje, mišljenje, raspoloženje, osećanja, ponašanje kao i odnos prema sebi i drugim osobama. Zloupotreba kofeina, alkohola i upotreba nikotina (duvan), i droga u užem smislu reči, stvara psihičku i fizičku zavisnost korisnika. Zatim dolaze zdravstvene posledice upotrebe i zloupotrebe navedenih supstanci na organsko (fizičko) i duševno (mentalno) zdravlje, koje se svrstavaju u grupu bolesti zavisnosti. Socijalne i ekonomske posledice upotpunjavaju složenu celinu razarajućeg delovanja jedne ili više psihoaktivnih supstanci na osobu - korisnika, njegovu porodicu i neizbežno na užu i širu društvenu zajednicu, odnosno na samu državu. Porast kriminala, nasilja i saobraćajnih nesreća među mladima treba sagledavati i iz ovog ugla.
     Steroidi ili anabolici su lekovi, kada se legalno koriste u medicinskoj praksi za lečenje, a indikacije su vrlo stroge. Ova sredstva se međutim ilegalno koriste, u obliku tableta ili se ubrizgavaju, najčešće radi brzog povećanja mišićne mase i fizičke izdržljivosti. Nalazimo ih u “nekim“ teretanama i sportskim klubovima, a najčešće ih primenjuju bodi bilderi ili atletičari sa ciljem da brzo i na veštački način povećaju mišićnu masu, snagu i izdržljivost. Vrlo brzo nastaju prolazni efekti primene steroida, koji međutim mogu biti dramatični. To su pojava agresivnosti, visoko rizičnog ponašanja, a nastaje i mučnina, povraćanje, glavobolja i još neki drugi poremećaji. Najznačajnije posledice dugotrajne upotrebe anabolika su usporavanje rasta kod mladih ljudi, kod osoba muškog učestalije nasilničko ponašanje, atrofija testisa, sterilnost i impotencija, a kod osoba ženskog pola može doći do smanjenja grudi i poprimanja muških karakteristika (pojačana maljavost, dublji glas, amenoreja, sterilitet). Trgovina anaboličkim steroidima se po zakonu tretira kao i trgovina drogama, dakle zabranjena je.
     Upotreba i zloupotreba psihoaktivnih supstanci postaje sve proširenija pogotovo među mladim ljudima u svim društvima bez obzira na stepen ekonomske razvijenosti države. Ponekad je veoma teško, makar u početku, prepoznati simptome zloupotrebe a ponekad se to i ne želi, pogotovo od strane roditelja. Odgovornost je za ovakvu situaciju podeljena i od nje ne treba bežati. Treba je prihvatiti, u svoj njenoj složenosti, i pomoći mladoj osobi, svome detetu, da se oslobodi zavisnosti pre nego što nastanu trajne razorne posledice na zdravlje, ličnost i ukupan položaj osobe koja tek što je zakoračila u život.
    Nemoguće je ne tražiti odgovore na pitanje zbog čega se u današnjem vremenu sve više izrazito mladih ljudi odlučuje da uđe ili nepromišljeno ulazi u tamni svet psihoaktivnih supstanci. Cigareta, duvan nadohvat ruke, počinje se sa njom, tu je i pivo, pa druga alkoholna pića, i zatim vrlo često dolazi na red neka od droga u užem smislu te reči. Mlad čovek vrlo lako može da postane politoksikoman, i to postaje vrlo često.
    Bolesti zavisnosti su, prema mišljenju stručnjaka, jedine bolesti od kojih boluje čovek a koje mogu da se spreče snagom sopstvene volje. Takođe je dobro poznato da je lečenje ovih bolesti krajnje neizvesno, mukotrpno, dugotrajno, skupo...
Zbog svega navedenog neophodno je staviti pod kontrolu upotrebu i zloupotrebu svih psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol, droga), i tome teži svaka društvena zajednica. Da bismo u tome uspeli potrebni su nam celoviti, multisektorski preventivni programi, kao i sistematičan rad sa decom i omladinom tokom predškolskog perioda, osnovne i srednje škole. Programi će sa istim ciljem povezati roditelje, prosvetne i zdravstvene radnike uz učešće široke javnosti i medija, a podrška zakonske regulative i stručnih ljudi iz te oblasti treba da se u svakodnevnoj praksi unapređuje. Istovremeno, preventivni programi treba da teže povećavanju nivoa socijalne kompetentnosti, i da kod mladih ljudi razvijaju:samopoštovanje, samopouzdanje, samokontrolu, emocionalnu inteligenciju, veštine komunikacije kao i sposobnost uočavanja i uspešnog rešavanja problema, zatim racionalno definisanje ciljeva ličnosti uz uspostavljanje pozitivnog sistema vrednosti.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista Socijalne medicine