Obeležavanje Evropskog dana pravilne ishrane i kuvanja sa decom
8. novembar 2016.

    U Evropi je jedno od troje 11-godišnjaka sa prekomernom težinom ili gojazno. Stručnjaci upozoravaju da preko 60% dece koja imaju prekomernu težinu i gojaznost do puberteta i kao odrasle osobe su gojazni. Statistike pokazuju da je od 1990. do 2013. godine porastao broj beba i dece do 5 godina koji imaju višak kilograma sa 32 miliona na 42 miliona.
    Istraživanja zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2001., 2006. i 2013. godine su pokazala trend stalnog rasta gojaznosti, i kod dece i kod odraslih. U poslednjem istraživanju je registrovano 13,7% procenat gojazne dece uzrasta 7-14 godina, u odnosu na 2006. godinu kada ih je bilo 8,5%.
    Poslednje istraživanje je pokazalo da 51% dece svakodnevno jede voće i 57% povrće, dok ostali konzumiraju nedovoljno ili ga uopšte ne konzumiraju. Najčešće se konzumira beli hleb, a opao je procenat onih koji su konzumirali integralni hleb (sa 14,3% u 2006.god. na 8.2% u 2013.god.). Korišćenje životinjskih masti je smanjeno sa 33% na 25%, ali ne i u Vojvodini gde 30,9% koristi i dalje najviše životinjske masti. Ribu najmanje 2 puta nedeljno konzumira samo 12,5% stanovnika. Oko 80% dece ovog uzrasta ima preporučeni nivo fizičke aktivnosti, što je na nivou prethodnog istraživanja.
    Stručnjaci upozoravaju da je prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu vodeći uzrok prevremene onesposobljenosti i smrti, kao i faktor rizika za razvoj srčanih bolesti, dijabetesa i karcinoma u odraslom dobu, ali i sve prisutnijih oboljenja u dečjem uzrastu. Prekomerna težina u dečjem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lošeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih povreda. Važno je ukazati da gojazna deca često imaju i mentalnih problema i da su sklonija depresiji, jer su izloženi pritiscima i podsmehu vršnjaka.
    Gojaznost možemo prevenirati. Važno je od najranijeg uzrasta učiti decu principima pravilne ishrane i osnovnim veštinama zdrave pripreme obroka. To može biti kvalitetno i zabavno druženje deci i roditeljima. Navike u ishrani koje usvoje u ranom uzrastu deca nose kroz celi život. Ukoliko su pogrešne moraćete uložiti dodatni trud i napor da ih menjate u korist dobrog zdravlja.

Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja