Predsednik Svetske federacije za gojaznost, profesor Valmir Kutino, je prošle godine, povodom Dana borbe protiv gojaznosti, rekao: “Epidemija gojaznosti je praktično prisutna u većini zemalja širom sveta, a broj gojaznih i osoba sa prekomernom masom sve više raste. Česti faktori rizika, kao što su potrošnja bezalkoholnih pića i sedenje u radnom okruženju su porasli, reklamiranje brze hrane se i dalje nastavlja i sve veći broj ljudi živi u urbanim sredinama bez pristupa zelenim površinama. Ako želimo da postignemo cilj SZO da se učestalost gojaznosti vrati na nivo iz 2010. godine, onda je vreme da se deluje sada.”
Dečija i adolescentna gojaznost predstavljaju rastući zdravstveni problem, koji  pored lošeg uticaja na zdravlje pojedinca, ima značajne posledice i u oblasti obrazovanja  pojedinca, kao i na kompletan kvalitet života gojazne dece i adolescenata. Stoga je Svetski dan gojaznosti 2016, fokusiran na dečiju gojaznost i na preduzimanje i ojačavanje preventivnih aktivnosti radi sprečavanja gojaznosti u periodu malog deteta.  
U maju 2012. godine na 65. zasedanju Svetske zdravstvene Skupštine, prihvaćen je plan za implementaciju ishrane majki, odojčadi i male dece, koji sadrži 6 globalnih ciljeva  koji bi trebalo da se ostvare do 2025. godine. Cilj 4 je usmeren na odojčad i decu do 5 godina, sa akcentom na smanjenje broja gojazne dece.
U maju 2016. godine na 69. zasedanju Svetske zdravstvene Skupštine  utvrđena je obaveza uspostavljanja nacionalnih strategija za okončanje gojaznosti u periodu detinjstva. Potrebno je raditi na povećanju znanja i razumevanja gojaznosti i šta se može uraditi radi prevazilaženja problema. Takođe, neophodno je podsticanje članova različitih udruženja koja se bave gojaznošću da se aktivno uključe u kampanje protiv gojaznosti. Potrebno je omogućiti da se stečena iskustva u nacionalnim kampanjama prošire i da dobra praksa nađe široku primenu.
U Srbiji je poslednjih deset godina trend povećanja gojaznosti. Poslednji podaci pokazuju da 54,7% stanovništva naše zemlje ima prekomernu telesnu masu, a da je svaki peti stanovnik gojazan. Gojaznost značajno povećava rizik od šećerne bolesti, bolesti koštano zglobnog sistema, steriliteta ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki, materice i iznenadne srčane smrti. “Vlade mogu da preduzmu niz akcija za sprečavanje gojaznosti, uključujući i uvođenje strogih propisa za zaštitu dece od marketinga nezdrave hrane, promociju zdrave hrane u školama, planiranje i izgradnju bezbednih naselja sa sportskim terenima, podsticanje na  promociju izbora zdrave hrane i fizičke aktivnosti na radnim mestima i uvođenje poreza i subvencija da bi zdrava hrana bila jeftinija, a nezdrava hrana skuplja”, rekao je Akademik Dragan Micić, predsednik Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti.

Autor: Dr med. Jasna Ćopić, specijalista higijene