Tuberkuloza je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo, ali koja ponovo ima globalan trend porasta, i koja u našem vremenu briše granice između ekonomski nerazvijenih i razvijenih država sveta. Ova bolest je, kao i druge bolesti organa za disanje, usko povezana sa nekim navikama osobe i određenim uticajima iz životne i radne sredine.
     Uporedna epidemija, odnosno Ko epidemija SIDA/TBC, rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta, nepravilan i neodgovarajući način ishrane većine stanovništva (pogotovo u gradovima), epidemija masovnih hroničnih nezaraznih bolesti (rak, šećerna bolest...), način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi (duvan, alkohol, droga, zloupotreba lekova, sedanteran način života prepun hroničnog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna), svakodnevna izloženost pogotovo urbanog čoveka različitim faktorima rizika i uticajima na zdravlje doveli su do današnje rasprostranjenosti tuberkuloze. Posle nekoliko decenija druge polovine dvadesetog veka, kada je ova bolest bila pod kontrolom (posle pronalaska lekova i uvođenja vakcine u široku primenu) mi imamo aktuelnu situaciju „da tuberkuloze u stanovništvu danas ima više nego što je bilo ikada pre“,  kako procenjuju stručnjaci SZO, na osnovu prikupljenih podataka.
     Tuberkuloza se najčešće (u 95% slučajeva) prenosi putem vazduha, kao kapljična infekcija, i to sa obolelog na zdravog čoveka. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni (gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povešena telesna temperatura i groznica), a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom. Najčešće oboljevaju pluća i najvažniji respiratorni simptomi su: kašalj koji traje duže od tri nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, otežano disanje, bolovi u grudima i iskašljavanje krvi. Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano. Sprovodi se u dve faze i traje 6–8 meseci. Kombinuje se nekoliko antituberkulotika, doziranih na kilogram telesne težine. Do potpunog izlečenja oboleli je na bolovanju. Neuspešno lečenje, i propusti obolelog stvaraju rezistentni oblik TBC, koji se daleko teže leči, a smrtnost je tada ~ 40%. Inicijalna (početna) faza lečenja traje 2–3 meseca, sprovodi se obavezno u bolnici i zaraznost (infektivnost) bolesnika se kontroliše. Produžena faza traje 4–5 meseci, a sprovodi se obavezno u ambulantnim uslovima da bi oboleli bio pod kontrolom. Tuberkuloza se može uspešno i bezbedno lečiti i u trudnoći. Lekovi su u našoj zemlji besplatni i dostupni svakome. Rano otkrivanje bolesti je i sada veoma značajno, jer omogućava uspešnije lečenje i povećava verovatnoću izlečenja bez posledica (posledica je npr. kaverna u plućima). Važno je znati da posle ozdravljenja ili izlečenja ne ostaje trajan imunitet, odnosno ne stvara se otpornost na ponovno oboljevanje. BCG vakcina (protiv tuberkuloze) ne pruža potpunu ili dovoljnu zaštitu, ali se daje odmah po rođenju ili do kraja druge godine života, pošto potpomaže stavaranje specifičnog imuniteta na uzročnika. Ove činjenice nam potvrđuju koliki je značaj opšte otpornosti i odbranbene sposobnosti organizma osobe, a sasvim je jasno da njihova očuvanost direktno zavisi i od delovanja svakog čoveka tokom života, odnosno od njegovih navika i ponašanja.
     Bolesti organa za disanje, i plućne bolesti, su svuda u svetu i kod nas veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bilo da su akutne ili hronične, a nisu specifično povezane sa uzrastom ili polom. Odsustvovanje sa posla (apsentizam) je zbog toga veoma česta pojava, pa predstavlja ne samo značajan zdravstveni već i zajednički ekonomski problem. Izražena je, i kod ovih bolesti, visoka povezanost oboljevanja sa faktorima ili uticajima koji dolaze iz životne i radne sredine, a na koje možemo u određenoj meri uticati kao pojedinci i kao zajednica. Zagađenje vazduha (industrija, saobraćaj) ima za posledicu povećavanje učestalosti bolesti disajnih puteva počev od banalnih infekcija, zatim bronhitisa, alergije, astme, raka pluća, dušnika, a posledice su i smanjivanje imuniteta kao i zaostajanje u psihofizičkom razvoju kod dece.
     Upotreba duvana i život u duvanskom dimu najvažniji su, ali ne i jedini, faktori koji utiču na nastanak raka pluća i dušnika, a to je najučestalija pojedinačna dijagnoza u mortalitetu (umiranju) stanovništva u svetu i kod nas. Rak pluća i dušnika ima visoku smrtnost (letalitet) u vremenu visoko razvijene medicine.  Kasno daje simptome i vrlo često se otkriva kada je već metastazirao. Relativno često se događa da se konstatuje tumor mozga, a zatim se dijagnostičkim postupcima utvrdi da je to metastaza primarnog raka pluća. Ove činjenice nikako ne treba zanemarivati i treba ih stalno isticati. Jedan od najboljih načina sprečavanja nastanka rak pluća i dušnika, odnosno primarna prevencija, podrazumeva život oslobođen rizika delovanja duvanskog dima, katrana i još nekih drugih hemijskih supstanci.
     Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih ali i mnogih drugih bolesti treba naglašavati da se uspeh postiže istovremenim delovanjem u dva pravca, kako osobe tako i organizovane zajednice. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje (promenljive) faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Izgraditi zdrav način života i negovati navike koje su u korist zdravlja to nam je osnovni cilj, i na putu ka njemu smanjivaćemo – svi zajedno – stope oboljevanja i umiranja od onih bolesti na čiji je nastanak moguće uticati.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine