Dugotrajna infekcija, a bez odgovarajućeg lečenja, dovodi do toga da 7-8% inficiranih dobije neku komplikaciju bolesti, a jedan od četvoro ljudi, koji nose virus hepatitisa B, umire od raka ili ciroze jetre. Dve od tri osobe, hronično zaražene virusom hepatitisa B ili C, nisu svesne rizika od razvoja oboljenja jetre i hepatocelularnog karcinoma, koji se razviju kao kasna komplikacija. Zbog toga je Međunarodni dan borbe protiv hepatitisa prilika da se utiče na svest ljudi u zajednici o potrebi sprečavanja bolesti, njenom što ranijem otkrivanju i lečenju.
     Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je svaki dvanaesti stanovnik planete nosilac virusa hepatitisa B ili C. Podaci pokazuju da je oko 500 miliona ljudi inficirano, i ima, hronični hepatitis B ili C, a da oko 1 200 000 ljudi godišnje umre od posledica virusnih hepatitisa. U Evropi je oko 21 milion obolelih od hroničnog hepatitisa B ili C, a u Srbiji se taj broj procenjuje na oko 500.000. Zbog porasta broja obolelih od hroničnih virusnih hepatitisa smatra se da je u toku tiha pandemija koja će svoj maksimum dostići u narednih pet do sedam godina.
     Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita), javlja se u akutnom i hroničnom obliku, a u nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje. Bolest nije specifično povezana sa uzrastom ili polom. Uzroci su različiti i najčešće su infektivni (virusi hepatitisa: A,B, C, D, E i neke bakterije), ili su toksični (alkohol, hemikalije, neki lekovi), a mogu biti i metabolički ("masna jetra") kao i autoimuni poremećaji. Postoji vakcina koja sprečava nastanak Hepatitisa A i B i ona se u našoj zemlji primenjuje, prema Pravilniku i nacionalnom Kalendaru vakcinacije. Ne postoji vakcina za hepatitis viroza C  i izbegavanje izloženosti i rizika za dobijanje ove infekcije, odnosno prevencija, jeste jedini način sprečavanja nastanka bolesti.                                                                                                 
    Hepatitis A virusna (crevna) infekcija je "bolest prljavih ruku" i najčešće nastaje kao hidrična epidemija (širi se preko zaražene vode, hrane i ruku). To je jedna od najčešćih bolesti putnika, pogotovo u međunarodnom saobraćaju (endemska područja). U našoj zemlji na listi je 27 država za obaveznu imunizaciju (primanje vakcine pre putovanja).  
    Postoje rizične situacije u kojima se osoba može zaraziti virusima hepatitisa B i C i to je najčešće preko kontakta sa zaraženom krvi, ili kontaktom sa izlučevinama inficiranih osoba. Posebnu pažnju treba imati kada se odlučuje za tetovažu i pirsing, i tretmane kod pedikira ili manikira. Rizik mogu biti hirurške i stomatološke intervencije, akupunktura - ako se obavljaju nesterilisanim ili nepravilno sterilisanim instrumentima, a rizik je i korišćenje sredstava za ličnu higijenu od osobe koja je obolela od hepatitisa B ili C. Postoji realan rizik od prenošenja virusa sa inficirane majke na novorođeno dete, pre svega, tokom porođaja. Povećan rizik od infekcije imaju osobe koje boluju od hemofilije ili se nalaze na dijalizi, a do 1994. godine u riziku su bile i osobe koje su primale transfuzije krvi i krvnih derivata. Opasnosti su izloženi i korisnici psihoaktivnih supstanci, osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite, zatvorenici, kao i oni koji žive sa obolelim od hroničnog B i C hepatitisa. Profesionalnom riziku su izloženi zdravstveni radnici, pogotovo na određenim radnim mestima, gde je obavezno sprovođenje propisanih mera lične zaštite, kao i periodična provera statusa (testiranjem). Zaposleni u komunalnim preduzećima, policajci, vatrogasci, ljudi koji rade u različitim socijalnim ustanovama takođe su izloženi povišenom profesionalnom riziku. Važno je znati da se hepatitis  nemože dobiti uobičajenim socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, razgovorom ili sedenjem u blizini.
    Hepatitis često nema specifične simptome, pogotovo na početku, zbog čega se često otkrije već u poodmakloj fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre i zbog toga mnogi ovu bolest nazivaju "tihi ubica". Lečenje treba započeti odmah, a uvođenjem lekova nove generacije, terapija je danas uspešnija. Hronični hepatitis C  je moguće izlečiti u 60-85% slučajeva, a kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe. Terapija za HBV i HCV je u našoj zemlji dostupna, i za osiguranike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja je besplatna. Posle izlečenja Hepatitis-a viroza C ne ostaje stečeni imunitet na ovu infekciju, već svaka osoba može ponovo da se inficira, čak i istim genotipom virusa. Zbog toga je u najopštijem smislu najvažnije poznavanje mera zaštite od infekcije i smanjenje rizika, koje se postiže se samo povećanjem nivoa svesti o opasnosti koju bolest nosi.
          Svetska hepatitis alijansa (WHA) obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa od 2008. godine, ali je na zasedanju Skupštine SZO maja 2010. dogovoreno da se obeležava svake godine 28. jula. Udruženje za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa „HRONOS“ je uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije, već više godina glavni pokretač brojnih aktivnosti za obeležavanje ovog dana u našoj zemlji.

Analiza mortaliteta od hepatitisa u Severnobačkom okrugu 2015. godine

     Tokom 2015. godine u Severnobačkom okrugu su od posledica bolesti jetre uzrokavane alkoholom umrle 32 osobe (25 muškog i 7 ženskog pola), a učestalost smrtnog ishoda je najveća u starosnoj grupi 50-69 godina (20 osoba). Hronični virusni hepatitis je bio uzrok smrti jedne osobe ženskog pola, u starosnoj grupi 60-69 godina.
Centar za promociju zdravlja ZJZS je u okviru programa „Zdrav vrtić“ održao 6 radionica u 2  objekta PU, za 55 dece (3 grupe). Tema: „Čiste ruke – tehnika i vežbanje pranja ruku“.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine