Opšti cilj je podizanje svesti javnosti o važnosti bubrega u održavanju života i upoznavanje sa bolestima  bubrega koje su česte, mogu biti teške ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega ”Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”, a u skladu sa njim i tema, postavljaju i specifičan cilj, a on je obaveštavanje široke javnosti radi podizanja svesti o tome da bolesti bubrega utiču na milione ljudi širom sveta, uključujući i decu koja mogu biti u riziku nastanka ovih bolesti od svog najranijeg uzrasta. Pregledom uzoraka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti i moguća je pravovremena dijagnostika. Dakle, u ovogodišnjoj kampanji, težište je na informiosanju roditelja, staratelja, mladih pacijenta, donosioca odluka kao i najšire javnosti o važnosti otkrivanja i lečenja bolesti bubrega u detinjstvu, da bi se izgradila zdravija buduća generacija!
    Bolesti bubrega mogu da se pojave u dečjem uzrastu, pa i kod dece najmlađeg uzrasta. Uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja su brojni, i bolest može da bude akutnog ili hroničnog toka. Uspešno izlečenje bez posledica, kao ishod bolesti, je moguće ukoliko se na vreme otkrije uzrok i sprovede odgovarajuće lečenje, ali ima slučajeva kada bubrežna funkcija ostaje trajno oštećena. Akutna stanja najčešće nastaju zbog infekcija ili upala, metaboličkih poremećaja, delovanja različitih toksina (otrova) i zbog povreda. Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti ili insuficijencije kod dece najmlađeg uzrasta su urođene (na primer, anomalije mokraćnih kanala) i nasledne bolesti. Nažalost, hronične bolesti bubrega kod dece, imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju. U većini slučajeva, bolest se razvija polako, neopaženo, oštećujući bubrežnu funkciju. To je zbog toga što vrlo često nema tegoba, ni bola u fazama kada može da se najuspešnije reaguje i uspori napredovanje bolesti. U početku deca se ne žale ni na šta, živahna su i vesela. Kada se pojave simptomi - vrlo često je  bolest već uznapredovala. Prvi zapaženi simptomi mogu biti: otok kapaka, skočnih zglobova i potkolenica, otežana koncentracija, zadihanost pri najmanjem naporu, bleda ili žuto prebojena koža, malokrvnost, vrtoglavica, gubitak apetita, zimogrožljivost, krv u urinu, promena izgleda i boje ili penušav urin, učestalo mokrenje često uz osećaj peckanja, leđni bol u predelu bubrega, kao i drugo.
    Tokom života moguće je, uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika, značajno smanjivati verovatnoću za nastanak  i dalji razvoj bolesti bubrega, i to je ono što je za svaku osobu najvažnije. To su  činjenice koje treba uvek naglašavati i ponavljati. Pored toga preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, i to jedanput u godini dana, za zdrave ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregled treba da obezbede rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije.                                                            
Postoji Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:                    
1. Budite fizički aktivni! Značajno je i u dečjem uzrastu!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!  Postoji juvenilni dijabetes!
3. Kontrolišite krvni pritisak! I deca mogu imati povišen krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! I deca mogu biti gojazna!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Živite bez duvana i duvanskog dima!
7. Ne uzimajte lekove koje lekar nije propisao! Mogu biti toksični za Vaše bubrege!
8. Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
    U našoj zemlji se tokom 2014. godine svom izabranom pedijatru u svim službama za zdravstvenu zaštitu dece domova zdravlja zbog oboljenja bubrega obratilo 1.408 osoba uzrasta do 18 godina, i u ovoj starosnoj kategoriji 8 osoba je umrlo.
    U Severnobačkom okrugu su tokom 2015. godine od bolesti bubrega umrle 34 osobe, 17 muškog i 17 ženskog pola.Učestalost umiranja značajno raste posle 60. godine života, i to bez obzira na pol. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 10 smrtnih ishoda (7 osoba muškog i 3 osobe ženskog pola) i hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 17 smrtnih ishoda (8 osoba muškog i 9 ženskog pola). Najmlađa umrla osoba, je bila muškog pola, u starosnoj kategoriji 20-29 godina i imala je akutnu bubrežnu insuficijenciju. Tokom 2015. godine u Severnobačkom okrugu nije bilo smrtnog ishoda zbog bolesti bubrega  u starosnoj grupi stanovništva do 18 godina.
    Transplantacija bubrega predstavlja presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg histološkog tipa. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću, a oni su kadaverični davaoci. Potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji, i zbog toga je neophodno intenzivnije i više informisati građane o značaju donacije/zaveštanja organa.
    Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim činom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja ili transplantacije, da bi se na taj način pomoglo teškim bolesnicima. Za mnoge od njih to je jedina šansa za život!
     Ko može da bude davalac/donor organa? Prema isključivo ličnoj želji davalac organa (i bubrega) može da bude zdrava osoba, starosti 18 - 65 godina. Najosnovnije potrebno da bi transplantacija bila moguća jeste slaganje krvnih grupa, kao i slaganje strukture humanih leukocitnih antigena (HLA). Postoje i kontraindikacije za davanje organa, kada osoba ne može biti donor/davalac, i to su neka hronična i psihijatrijska oboljenja (rak, šećerna bolest, srčane i bubrežne bolesti, povišeni krvni pritisak, anemija srpastih ćelija, oštećenja jetre, hepatitis i HIV). Jednojajčani blizanac je najidealniji živi davalac (donor), zatim brat ili sestra, gde je verovatnoća za potpunu podudarnost 1:4. Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Kada se radi o transplantaciji od živih biološki nesrodnih davalaca to je vrlo osetljivo pitanje, koje se uređuje zakonskom regulativom. Zakonom je dozvoljena u SAD i većini zemalja zapadne Evrope, a u nekim je i zabranjena (Francuska). U nekim zemljama za ovu vrstu transplatacije odobrenje daje eksterna komisija - nezavisna od transplantacionog tima (Nemačka, Velika Britanija).

Međusupružnička transplantacija u Srbiji nije zakonom zabranjena, ali nije ni detaljnije regulisana. Zbog toga se uvek izvodi uz obavezno odobrenje Etičkog komiteta, da bi se isključila  mogućnosti  prodaje organa. 

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine