Sprečiti je moguće bez obzira na to što uvek postoji više uzroka nastanka bolesti, i što tačan mehanizam još uvek nije tačno utvrđen. Tokom meseca ima dovoljno vremena da se zadovolji potreba upoznavanja najšire javnosti o mogućnostima i značaju ranog otkrivanja određene bolesti, jer ono dalje direktno utiče na tok i prognozu. Na osnovu statističke projekcije očekuje se da će do 2032. godine oboleti oko 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno obolevanje od raka će porasti za 70%. Najveći porast i u obolevanju i u umiranju će biti u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama gde se beleži porast populacije i duži životni vek, ali postoje velike razlike u socioekonomskom statusu. I dalje će u nerazvijenim zemljama kao posledica visoke prevalencije infekcije humanim papiloma virusom (HPV), nepostojanja HPV imunizacije i odgovarajućih preventivnih programa (skrininga) dominirati u obolevanju i umiranju karcinom grlića materice.U srednje razvijenim zemljama će i dalje  vodeći karcinomi biti oni koji se dovode  u vezu  sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke, debelog i završnog creva (rektuma).
    Srbija se svrstava među zemlje sa srednjim rizikom obolevanja i umiranja od malignih bolesti u Evropi. Uprkos tome, u Srbiji se beleži relativno visoka stopa obolevanja i umiranja od malignih bolesti, kao i visoka učestalost faktora rizika. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muški deo stanovništva u našoj sredini najviše oboleva od raka pluća, kolona, rektuma i prostate. Ženski deo stanovništva u našoj sredini najviše oboleva od raka dojke, kolona, rektuma, pluća i grlića materice. Tokom poslednje decenije zabeležen je porast stopa u obolevanju i umiranju od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca u oba pola.
Prevencija malignih tumora
     U skladu sa Rezolucijom o prevenciji i kontroli raka koju je usvojila Skupština SZO 2005. godine, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izradilo je Nacionalni program za borbu protiv raka. Ovaj program predstavlja deo integrisane akcije društva usmerene na uklanjanje faktora rizika, dakle na prevenciju kao i na rano otkrivanje malignih tumora, sa unapređivanjem dijagnostike, zatim lečenja i nege obolelih od raka.
     U našoj zemlji neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka iz razvijenih zemalja Evrope i sveta, i dalje predstavlja značajan problem. U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke biće pozivane žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvatiće se žene između 25 i 64 godina, koje će biti pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvatiće građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji će jednom u dve godine biti pozivani na testiranje na skriveno (okultno) krvarenje u stolici.
    Približno, na dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno ukloniti. Za svaki treći slučaj raka odgovorno je korišćenje duvana. Istraživanja u Srbiji pokazala su da svakodnevno i povremeno koristi duvanske proizvode više od 1/3 odraslog stanovništva, a da prosečan „pušački staž” svakodnevnih potrošača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.
    Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥ 30). Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate. Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva, želuca, pankresa i jetre. Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od 5 do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju. Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca). U velikom broju slučajeva maligne bolesti su izlečive, ukoliko se otkriju na vreme. Redovnom posetom svom izabranom lekaru, dajete sebi šansu da budete brži od bolesti.

Statistika umiranja od maligne bolesti u SBO – 2015. godina 

U Severnobačkom okrugu (SBO) je tokom 2015. godine umrla ukupno 2731 osoba, 1363 muškog i 13682 ženskog pola. Od raka ili maligne bolesti je umrlo ukupno 618 osoba, 366 muškog i 252 ženskog pola. Udeo malignih bolesti u ukupnoj smrtnosti stanovništva SBO je 22,6%. Prema starosti posmatrano učestalost umiranja značajno raste, odnosno povećava se već posle navršenih 50 godina života.
Najučestalije dijagnoze maligne bolesti, u opštoj populaciji su sledeće:

1. Rak pluća i dušnika – 25,08%; (duvan, duvanski dim, profesionalna izloženost    (katranu, azbestu, u rudnicima)
2. Rak ne utvrđene lokalizacije (Ca sine loco specifikato) – 9,22%
3. Rak debelog creva – 8,41%; (nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, zanemarena porodična pozitivna anamneza)
4. Rak dojke – 7,28% (nepravilna ishrana, gojaznost, duvanski dim, nedovoljna fizička aktivnost, ne rađanje, ne dojenje, kasni prvi porođaj...)
5. Rak završnog creva – 4,85%     

Zaključak se ponavlja iz godine u godinu: Najučestalije se umire od raka koji se može i sprečiti, i rano otkriti!

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine