Slogan ovogodišnje kampanje ”Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj  podizanje svesti šire društvene javnosti da je potrebno omogućiti dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava. Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna svojih sposobnosti, i može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos u svojoj zajednici. Mentalno zdravlje je zbog toga nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država.
     U savremenom svetu narušena su ljudska prava hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici. Poremećaji mentalnog zdravlja utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života. Mnogi od ovih ljudi pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja. Sa druge strane njihov uticaj se proteže na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice. Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja, ili imaju psihosocijalne probleme koji su povezani sa zloupotrebom alkohola ili droga. Takođe se procenjuje da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem.
Depresivni poremećaji predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji. U najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne ili su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često (kod 10% - 15% depresivnih osoba) završavaju se samoubistvom. Neretko se javljaju udruženo s drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija je četvrti najčešći uzrok ”godina života izmenjenih zbog invalidnosti”, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu. Takođe se procenjuje da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim, što čini oko 1% stanovništva). Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije. Ne sme se zanemariti ni veliki broj osoba koje imaju neki oblik duševne zaostalosti.
Približno 20% populacije dece i adolescenata na svetu ima neki poremećaj povezan sa mentalnim zdravljem. Oko polovina mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima  invalidnosti kod mladih ljudi u celom svetu. Ipak, zemlje sa najvećim procentima stanovništva mlađeg od 19 godina raspolažu sa najmanje resursa koji se odnose na mentalno zdravlje. Većina nerazvijenih i srednjerazvijenih zemalja ima samo jednog dečijeg psihijatra na 1 do 4 miliona stanovnika.
Zbog svega navedenog prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja imaju  ključni značaj za svaku zajednicu. Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je veću pažnju posvetiti upravo prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja i to pre svega u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava. 

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine