Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, 26. jun

Generalna skupština UN-a je 1987. godine proglasila 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Cilj obeležavanja je motivacija čitave zajednice za učešće u svim aktivnostima koje mogu da doprinesu smanjenju zloupotrebe droga. Posebno značajna ciljna grupa su mladi koje treba motivisati da usvajaju zdrave stilove života.

Slogan ovogodišnje kampanje je "Hajde da bez droga razvijemo naše živote, zajednicu i identitet" i ima za cilj mobilisanje podrške čitave javnosti i podsticanje stanovništva da pruži svoj doprinos u promociji zdravih stilova života, kao i u suzbijanju problema zloupotreba droga i u zaštiti mladih širom sveta od opasnih supstanci.

Globalizacija, nove tehnologije, internet i aplikacije su stvorile virtuelno tržište droga. Sve je teže odrediti granicu između „starih“ i novih droga kao tržišnih kategorija jer nove droge oponašaju postojeće vrste. Ozbiljan problem je dostupnost novih droga koje se sasvim legalno mogu nabaviti i predstavljaju sintetičke analoge „kontrolisanih ili zabranjenih“ droga. Nove psihoaktivne supstance se prodaju kao biljni začini, osveživači prostora, soli za kupanje, biljna đubriva, dijetetski suplementi, čak i kao bombone i žvake.

Time se mladi dovode u veliku zabludu misleći da je „ono što se može kupiti i nije zakonom zabranjeno“ sigurno i bezbedno. Upravo suprotno, ova nova sredstva su mnogo opasnija jer imaju znatno jače i razornije delovanje od svojih „kontrolisanih“ paralela ili zabranjenih droga.

Prema poslednjem izveštaju Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost od droga i EU sistema ranog upozoravanja samo u prošloj godini je otkrivena 101 nova psihoaktivna suspstanca. To su uglavnom sintetički kanabinoidi, stimulansi, halucinogeni i opioidi koji oponašaju postojeće droge. Zabrinjava procena stručnjaka koja ukazuje na povećanje čistoće i potentnosti novih psihoaktivnih supstanci.

Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije iz 2014. godine u Srbiji je bar jednom u toku života drogu koristilo 8% od ukupne populacije starosti od 18 do 64 godine. Češće su je koristili muškarci (10,8% muškaraca u odnosu na 5,2% žena) i mlađa odrasla populacija od 18 do 34 godine starosti (12,8%). Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hašiš), čija je upotreba, bar jednom u toku života, zabeležena kod 7,7% osoba, češće kod muškaraca (10,4% muškaraca). Kanabis je u prethodnih 12 meseci konzumiralo 1,6% populacije (3,4% među mlađom odraslom populacijom). Visokorizična upotreba kanabisa je retka u Srbiji, tek kod 0,5% odrasle populacije, češće muškaraca (0,8%). Procena je da to odgovara ukupnom broju od 14 000 do 28 000 ljudi, od kojih je približno polovina starosti od 18 do 34 godine.

Socijalni i zdravstveni odgovori na izazove koji predstavljaju nove droge su i u mnogim  evropskim zemljama spori i nisu postavljeni sistemski. Ipak, u razvijenoj Evropi su danas intervencije sa novim zaletom i sveobuhvatnije. Uključuju celovit spektar odgovora na postojeće nezakonite droge, obrazovanje i aktivnosti osposobljavanja, zaštitne intervencije korišćenja droga na internetu, kao i programe za smanjenje štete (podela igala i šprica intravenskim korisnicima).

Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, načelnik Centra za promociju zdravlja