Uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika moguće je značajno smanjivati verovatnoću za nastanak bolesti bubrega, i to je ono što je za svaku osobu najvažnije, i to je ono što treba uvek naglašavati i ponavljati. Preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, i to jedanput u godini dana, za zdrave ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatranje i samokontrola treba da obezbede rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja.
Najznačajniji faktori rizika za razvoj bolesti bubrega su sledeći:      
~ Povišeni krvni pritisak?
~ Šećerna bolest?
~ Prekomerna telesna težina?
~ Životna dob - 50 i više godina?
~ Oboljevanje od bolesti bubrega u porodici?
~ Malokrvnost?
~ Sistemska bolest vezivnog tkiva (lupus)?
~ Ateroskleroza?
   U stadijumu terminalne insuficijencije bubrega (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (peritonealna i hemodijaliza) ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova, (53 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 5 ustanova van Plana mreže).
Transplantacija bubrega predstavlja presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg histološkog tipa. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću, a oni su kadaverični davaoci. Potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji, i zbog toga je neophodno intenzivnije i više informisati građane o značaju donacije/zaveštanja organa.                                                                
Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim činom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja ili transplantacije, da bi se na taj način pomoglo teškim bolesnicima. Za mnoge od njih to je jedina šansa za život!
Ko može da bude davalac/donor organa? Prema isključivo ličnoj želji davalac organa (i bubrega) može da bude zdrava osoba, starosti 18 - 65 godina. Najosnovnije potrebno da bi transplantacija bila moguća jeste slaganje krvnih grupa, kao i slaganje strukture humanih leukocitnih antigena (HLA). Postoje i kontraindikacije za davanje organa, kada osoba ne može biti dor/davalac, i to su neka hronična i psihijatrijska oboljenja (rak, šećerna bolest, srčane i bubrežne bolesti, povišeni krvni pritisak, anemija srpastih ćelija, oštećenja jetre, hepatitis i HIV). Jednojajčani blizanac je najidealniji živi davalac (donor), zatim brat ili sestra, gde je verovatnoća za potpunu podudarnost 1:4. Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Kada se radi o transplantaciji od živih biološki nesrodnih davalaca to je vrlo osetljivo pitanje, koje se uređuje zakonskom regulativom. Zakonom je dozvoljena u SAD i većini zemalja zapadne Evrope, a u nekim je i zabranjena (Francuska). U nekim zemljama za ovu vrstu transplatacije odobrenje daje eksterna komisija - nezavisna od transplantacionog tima (Nemačka, Velika Britanija).
Međusupružnička transplantacija u Srbiji nije zakonom zabranjena, ali nije ni detaljnije regulisana. Zbog toga se uvek izvodi uz obavezno odobrenje Etičkog komiteta, da bi se isključila  mogućnosti  prodaje organa.
U SBO je tokom 2014. godine zbog bolesti bubrega i urinarnog sistema umrlo ukupno 28 osoba, od kojih 16 muškog i 12 ženskog pola. Osnovni uzrok smrti je za 22 osobe bila hronična bubrežna insuficijencija, a 4 osobe je umrlo zbog akutne bubrežne insuficijencije. 

POVODOM OBELEŽAVANJA SVETSKOG DANA BUBREGA 12. marta je održana KONFERENCIJA ZA NOVINARE, u svečanoj sali Zavoda za javno zdravlje Subotica, sa početkom u 11:30.

PROGRAM KONFERENCIJE:

1. ZJZS – Centar za promociju zdravlja, dr Zorica V. Dragaš
"Značaj obeležavanja ovog datuma iz kalendara zdravlja u okviru promocije zdravlja".        Statistički podaci SBO;
2. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica, Prim. dr Radmila Pavić
"Značaj ranog otkrivanja bolesti bubrega"
3. Apoteka Subotica, mr phr Jasmina Vukša
"Farmakoterapijski aspekt vitamina kod pacijenata na hemodijalizi“
4. Gradska organizacija Crveni Krst Subotica, G-din Šebek Žolt
"Mesto i uloga Crvenog Krsta u obeležavanju Svetskog dana bubrega"
5.Udruženje bubrežnih invalida Subotica i Savez bubrežnih invalida Vojvodine, predsednik udruženja G-din Zoran Mišković
"Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih invalida u Srbiji"     

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine