Nauka još uvek nije precizno utvrdila kako se to događa, ali kada iz nekog razloga ovaj proces deobe izmakne kontroli ćelije nastavljaju da se nekontrolisano i ubrzano dele, stvarajući nefunkcionalnu masu koju zovemo neoplazma (novotvorevina). Za neoplazme se vrlo često koristi i naziv tumor, što medicinski nije potpuno tačno, pošto svi tumori ne moraju u isto vreme biti i neoplazme.
Prema karakteru i osobinama koje ispoljavaju tumori se dele u dve osnovne grupe:
- Benigni (dobroćudni)
- Maligni(zloćudni) 

Zloćudnost ili malignost nekog tumora odnosi se na svojstvo tog tumora da prodire u  okolno tkivo, razara ga, i stvara udaljene metastaze u organizmu. Maligni tumori se šire u okolinu, infiltrirajući okolno tkivo i daju metastaze, dok benigni tumori ne daju metastaze u druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo, već ga potiskuju (što takođe može izazvati značajne zdravstvene smetnje). Metastaziranje je proces tokom kojeg se maligne ćelije odvajaju od primarnog tumora, te se putem krvi i limfe raznose u udaljena tkiva i organe gde se od njih formiraju novi, sekundarni tumori. Termin rak ili kancer, koji se često upotrebljava, odnosi se na maligne tumore.

Postoji više od 200 različitih vrsta tumora, koji se prema vrsti tkiva od kojeg su nastali mogu podeliti u četiri osnovne grupe:                                                                                                  ~ karcinomi – tumori koji nastaju od epitelnih ćelija (ćelije koje pokrivaju telo, oblažu telesne šupljine i unutrašnje organe i formiraju žlezde),
~ sarkomi – tumori koji nastaju od mezenhimnih ćelija (ćelije koštanog, hrskavičnog, mišićnog, masnog kao i nekog drugog vezivnog ili potpornog tkiva),
 ~ limfomi i leukemije – tumori koji nastaju od ćelija krvi,
 ~ neuromi – tumori koji nastaju od ćelija nervnog tkiva.
Karcinomi su prema učestalosti najbrojnija grupa tumora, pa se ovaj naziv često koristi za maligne neoplazme uopšteno.

 Uzroci i faktori rizika
 Nauka često ne može da objasni zašto u sličnim uslovima jedna osoba razvije karcinom, a druga ne. Međutim, istraživanja su pokazala da određeni, spoljašnji i unutrašnji, faktori rizika značajno povećavaju mogućnost da osoba oboli od karcinoma. To treba maksimalno iskoristiti u primarnoj prevenciji. Faktori rizika dolaze iz životne i radne sredine, kao spoljašnji i promenljivi faktori, a to mogu biti i navike ili ponašanje osobe.

Najpoznatiji i najznačajniji rizici su:
~ Starija životna dob (starenje, nakupljanje rizika);
~ Izloženost nekim virusima i bakterijama (HPV, herpes genitalis, virusi hepatitisa B, C);
~ Konzumiranje duvana, alkohola, (duvanski dim) i prekomerno kafe;
~ Izlaganje direktnim sunčevim zracima i druga zračenja (elektromagnetno, radioaktivno);
~ Izlaganje određenim hemikalijama i supstancama (životna i radna sredina);
~ Životni stil i ishrana (nepravilna ishrana - bogata mastima i crvenim mesom, smanjena fizička aktivnost, gojaznost, u krvi povišene masnoće i holesterol, hronični stres).

Prema jednom od istraživanja sprovedenih u našoj zemlji: Od 100 ljudi koji obole, od bilo koje vrste raka, kod 30 - 35 odsto bolest je izazvala cigareta, kod 30 odsto je tome uzrok nepravilna ishrana, svaki deseti oboleli je bio izložen nekoj infekciji, kod osam procenata alkohol je uzrok, a kod tri do četiri odsto prekomerno pijenje kafe. Lako je uočiti da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika kao i socijalno-ekonomske odrednice sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest i druge). Isto tako treba naglasiti da postoji prostor za delovanje u smislu primarne prevecije maligne bolesti (sprečavanje nastanka), i da su mere jednostavne, lako sprovodljive i veoma uspešne. Svakodnevno postupanje na osnovu dostupnog znanja moglo bi da spreči oboljevanje za jednu trećinu, ili kod određenenih lokalizacija ove bolesti čak i za dve trećine. 
Mnogi faktori rizika se mogu izbeći, pa se na taj način može smanjiti rizik da osoba oboli od kancera (raka), dok se na neke druge faktore rizika ne može uticati (genetska predispozicija). Kada postoji genetsko opterećenje, odnosno oboljevanje u porodici moguće je određenim načinom života, koji podraumeva isključivanje svih poznatih faktora rizika, uticati tako da se mehanizam okidač nastanka maligne bolesti ne aktivira ili ne pokrene. Redovni preventivni, kontrolni i skrining pregledi su u ovakvim situacijama obavezni, pošto idu u susret ranom otkrivanju oboljenja. Lečenje je tada najuspešnije, pogotovo kada se bolest otkrije u premalignom stadijumu.Maligna bolest, različitih lokalizacija, na drugom je mestu specifične smrtnosti stanovništva u našoj zemlji, a tako je i u svetu, već duži vremenski period – bez ozira na to što je po svojoj prirodi preventabilna i može da se spreči! Istraživačke projekcije upozoravaju na negativan trend, pošto će se broj obolelih i dalje povećavati, i to izrazitije u ekonomski nerazvijenim državama sveta.
ŽENEVA – Iz Izveštaja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) povodom Svetskog dana borbe protiv raka - 4. februara, za 2015. godinu: Broj obolelih od raka će nastaviti da raste u narednih 20 godina svuda u svetu, a i dalje raste broj smrtnih slučajeva od te bolesti. Prema pomenutom Izveštaju, objavljenom u Ženevi, u narednih 20 godina obolelih od raka će biti oko 25 miliona, u odnosu na 14 miliona 2012. godine, što je povećanje od 70 %. ”To povećanje je povezano sa povećanjem, i starenjem stanovništva, kao i sa upotrebom duvana, alkohola i industrijski obrađenih namirnica”. Svetska zdravstvena organizacija planira da klasifikuje ”spoljno zagađenje” kao novi kancerogen za ljude, takođe je saopšteno iz ove međunarodne institucije. Zagađenje vazduha uzrokovano sve intenzivnijim saobraćajem, industrijom, grejanjem na čvrsto gorivo i raznim procesima u poljoprivredi bilo je tema sastanka i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) održanog početkom februara u Danskoj. Pored ostalog Evropsko regulatorno telo je upozorilo i na povezanost pojave bolesti, povećanja smrtnosti, i ogromnih ekonomskih troškova lečenja.

Broj smrtnih slučajeva u svetu se povećao sa osam miliona 2012. na 13 miliona 2013. godine.SZO navodi da bi napori trebalo da budu usredsređeni na prevenciju. Zemlje u kojima su najmanja primanja najviše su pogođene, jer su zdravstvene ustanove slabo opremljene”, izjavila je generalna direktorka SZO Margaret Čan. U Izveštaju SZO, na 600 strana, navodi se da je rak pluća najrasprostranjeniji, ispred raka dojke i debelog creva. Muškarci su više pogođeni od žena, a najviše obolelih od raka je registrovano u Africi, Aziji i južnoj Americi.

Autor : Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine