Rak grlića materice predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Evropi, jer se svake godine ova bolest otkrije kod približno 60.000 žena, a skoro 30.000 žena umre. Ono što zabrinjava je činjenica da se javlja u mlađoj životnoj dobi i predstavlja drugi najčešći rak kod žena starosti od 15 do 44 godine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ove bolesti u svetu svake godine oboljeva oko 500 000 žena, i oko 230 000 umire. Rak grlića materice stavljen je pod kontrolu u većem broju razvijenih zemalja Evrope. Ipak, u zemljama u razvoju preventivnih programa uglavnom nema i svest žena o značaju redovnih pregleda je na veoma niskom nivou. Ukupnim sagledavanjem epidemiološke situacije mogu se izdvojiti dva razloga, koji objašnjavaju zašto u Evropi svake godine 60.000 žena oboli, i 30.000 žena umre od raka grlića materice:
1. Mnoge zemlje još uvek nemaju efikasne skrining programe i programe za  HPV vakcinaciju. Postoje evropske zemlje koje još uvek ne sprovode prevenciju raka grlića materice.
2. Čak i u zemljama gde preventivni programi postoje, mnoge žene nisu svesne njihovog značaja, pa ih i ne koriste. Većina žena u Evropi i dalje zna malo o raku grlića materice, i o tome šta se može uraditi da bi se on izbegao
Skrining raka grlića meterice se u Evropi obavlja na veoma različite načine, počevši od visoko organizovanih skring programa, preko neorganizovanog skrininga, pa do potpunog nedostatka skrininga. Iako je dobro poznato da organizovani programi za skrining obezbeđuju najbolju zaštitu od raka grlića materice, trenutno samo 7 od 28 zemalja Evropske Unije (Danska, Finska, Mađarska, Holandija, Slovenija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo), kao i par regiona Italije i Francuske sprovode organizovan skrining program. U drugim delovima Evrope, prevencija raka grlića materice se razlikuje, negde je prisutan oportunistički (samoinicijativni) skrining, dok se u drugim zemljama skrining uopšte ne sprovodi.
Imajući u vidu ove razlike, uputstvom datim još 02. decembra 2003. (2003/878/EC), Savet Evropske Unije je preporučio da sve evropske države treba da :

• postave naučno zasnovan skrining za rak (grlića materice) koji kroz sistematski pristup uključuje celu populaciju i podrazumeva kontrolu kvaliteta na svim relevantnim nivoima (organizovani programi za skrining raka grlića materice).
• za one čiji je test abnormalan grantuju postojanje adekvatnih komplementarnih dijagnostičkih procedura, tretmana, psihološke podrške i post-opertivne nege
• osiguraju ljudske i finansijske resurse potrebne za uspostavljanje odgovarajuće organizacije i kontrole kvaliteta
• uspostave sistematski poziv na skrining i osiguranje kvaliteta na svim potrebnim nivoima, kao i efikasan odgovarajući sistem za dijagnostiku, tretman i postoperativnu negu.
• se postaraju da su ljudi koji učestvuju u skriningu u potpunosti upoznati sa njegovim prednostima i potencijalnim rizikom (adekvatni programi za edukaciju o javnom zdravlju).
• Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti.
•  Dobro organizovani populacioni skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice.                                                                                                                     

Danas postoje i vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV) koje su visoko efikasne u prevenciji infekcije HPV tip 16 i 18 koji su zajedno odgovorni za nastanak 7 od 10 slučajeva raka grlića materice.  
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležva od 2007. godine i kampanje su usmerene prema tri ciljne grupe:
• Opšta populacija - jer ljudi moraju da znaju prednosti korišćenja raspoloživih preventivnih programa
• Zdravstveni radnici - koji moraju da raspolažu tačnim informacijama o skrining programima i programima HPV vakcinacije, kako bi mogli da podstaknu svoje pacijente da koriste ove usluge i pruže odgovore na njihova pitanja i
• Političari i politički lideri - koji treba da raspolažu informacijama o prednostima korišćenja preventivnih programa kako bi razumeli njihov značaj. Značajne aktivnosti koje se obavljaju tokom ove nedelje su podela broševa „Biser mudrosti”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja, tokom nedelje se  dele ne samo  ženama već i svima onima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice. Do danas, preko 1,5 milion Bisera mudrosti je podeljeno širom Evrope i oni su postali prepoznatljiv simbol ove kampanje (www.PearlofWisdom.eu) U Srbiji se u okviru Nedelje prevencije raka grlića materice od početka  obeležavanja organizuje veliki broj aktivnosti kao što su predavanja, tribine, gostovanja na televiziji i radiju. U domovima zdravlja i bolnicama, ginekolozi, patolozi, epidemiolozi i stručnjaci drugih profila tokom ove nedelje organizuju predavanja i razgovore u kojima ženama objašnjavaju važnost redovnog odlaska na ginekološki pregled.
 Tokom prošlogodišnje kampanje, preko 5.000 događaja se održalo širom Evrope. Ovi događaji su prenosili ogromnu količinu informacija ženama i adolescentkinjama, pomažući im da razumeju značaj prevencije raka vrata/grlića maternice i da ih motivišu da koriste sve usluge tamo gde su dostupne. Ujedno, ovi događaji podižu i svest među brojnim političarima i pomažu da se podigne prioritet u implementaciji programa prevencije raka vrata/grlića maternice u zemljama gde oni nisu trenutno dostupni.  

Oboljevanje i umiranje od raka grlića materice u Srbiji
   U našoj zemlji, rak grlića materice je po učestalosti obolevanja i umiranja četvrti maligni tumor među ženama. Već duži niz godina kod žena u Srbiji evidentira se jedna od najviših stopa obolevanja od raka grlića materice u Evropi, i ta činjenica naročito zabrinjava. Preciznije rečeno registrovana stopa mortaliteta od ove lokalizacije raka u ženskom delu stanovništva naše zemlje je skoro dvostruko viša od istih stopa mortaliteta kod žena u Evropi. Prema raspoloživim podacima, manje od trećine slučajeva raka grlića materice otkriva se u ranoj fazi kada se može uspešno primeniti samo operativno lečenje. Kod većine žena rak grlića materice se otkrije kasno, kada je neophodno primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju koja produžava lečenje, može da dovede do različitih komplikacija i značajno povećava troškove lečenja. Smrtnost od raka grlića materice se u centralnoj Srbiji postepeno povećavala, od 4,67 na 100.000 u periodu od 1971. do 1985.godine, do 6,8 na 100.000 u 2000. godini. Od tada je stopa mortaliteta stabilna i čak se prema podacima za 2012. godinu registruje blag pad stopa mortaliteta (sa 6,8/100.000 u 2011. godini na 6,4 na 100.000 žena u 2012. godini). Postoje velike razlike u smrtnosti od raka grlića materice među pojedinim regionima centralne Srbije. Nažalost, u proseku svake godine u Srbiji od 400 do 500 žena izgubi život zbog raka grlića materice. Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena pre nego što se razvila, i da se na vreme pristupilo lečenju. Važno je znati i stalno isticati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti.

    Skrining raka grlića materice u Srbiji
  Šta je skrining? Najsažetije – skrining je traženje i otkrivanje bolesti koja se još nije ispoljila (nije se razvila), i nema simptoma. Tada je lečenje gotovo uvek uspešno, postiže se izlečenje u potpunosti! Skrining test, koji se koristi, je citološki i prema autoru se zove Papanikolau test. Uzima se tokom ginekološkog pregleda, bezbolno pošto nije invazivan.
 U periodu od 2007. do 2012. godine obavljene su pripreme za sprovođenje organizovanog programa skrininga karcinoma grlića materice. Po usvajanju zakonske regulative i pratećih propisa, u decembru 2012. godine započeo je decentralizovani organizovani skring na karcinom grlića materice (još uvek se ne sprovodi u svakoj opštini naše zemlje). Ciljnu grupu za sprovođenje organizovanog skrininga raka grlića materice, koji se sprovodi na teritoriji 18 opština, čine žene uzrasta 25 – 64 godine. U dosadašnjem toku skrininga odazvalo se 57,4% pozvanih žena, što daleko prevazilazi odziv u mnogim evropskim zemljama. U toku je treća godina prvog ciklusa skrininga. Sprovođenje ovog programa omogućilo je otkrivanje raka grlića materice kod 50 žena. Patološki nalazi utvrđeni su kod oko 7500 žena.
Na teritoriji 18 opština žene će i ove godine na predviđeni način biti pozvane na pregled od strane doma zdravlja da urade PAP test, ukoliko pripaduju starosnoj grupi od 25 do 64 godine. Sve žene svoje pravo na zdravstvenu zaštitu  treba da iskoriste i da se jave na pregled kod svog ginekologa.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine