“Hepatitis: zapitaj se“

   Hepatitis označava svaku upalnu bolest jetre, koja može imati različite uzroke kao i načine prenošenja. Tok bolesti može biti akutan ili hroničan. Hepatitis prouzrokovan virusima je infektivne (zarazne) prirode, a način prenošenja je različit i izdvaja rizične kategorije stanovništva. Hepatitis prouzrokovan alkoholom tesno je povezan sa načinom života i navikama osobe (nije zarazan). Zbog svega navedenog ova bolest je postala javno zdravstveni problem svuda u svetu. Hepatitis može biti prouzrokovana i primenom određenih lekova (jatrogeni hepatitis). 
   Hepatitis A i E nastaju unošenjem hrane i vode, kontaminiranim virusima A i E i predstavljaju gastrointestinalne (crevne) infekcije. Infekcija se još može preneti nečistim rukama (fekooralni put prenošenja), i korišćenjem posuđa virusima kontaminiranim (zagađenim). Hepatitis B, C i D pripadaju grupi parenteralnih infekcija, a to su infekcija koje se prenose kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe. Najveći rizik za prenošenje ove infekcije predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe, zbog velike koncentracije virusa, koji se nalazi i u drugim ljudskim sekretima i ekskretima. Hepatitis B i C često poprimaju hronični tok, što neretko dovodi do komplikacija /posledica, kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom jetre (HCC). Smatra da se da do ovih komplikacija dolazi kod 25% od ukupno inficiranih osoba, a to bi moglo da se izbegne ranim otkrivanjem infekcije i ranom primenom odgovarajuće terapije. Ono što olakšava nastanak hronične forme bolesti, jeste to što akutna forma može da protekne sa ograničenim ili atipičnim simptomima, a vrlo često i bez ikakvih simptoma. U velikom broju slučajeva, atipični simptomi mogu i pacijenta i lekara da zavaraju i odstrane sumnju na Hepatitis. Utvrđeno je da 60 do 70% inficiranih Hepatitis C virusom, završava sa hroničnom formom oboljenja od čega 5 do 20% kao krajnji ishod dobija cirozu jetre, a 7%  hepatocelularni karcinom jetre (HCC). U određenim okolnostima svaka osoba može,  da se inficira nekim od tipova Hepatitis virusa, ali ipak postoje grupe ljudi koje su pod povećanim rizikom, zbog:
• hemodijalize; dobrovoljnog davanja krvi;
• tetovaže i pirsinga, (manikir, pedikir);
• razmene pribora: za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube...); i za intravenski unos droge;
• nezaštićenog seksualnog odnosa (hetero i homo);
• inficiranih majki koje infekciju mogu da prenesu detetu tokom trudnoće; 
• profesionalnog rizika (medicinski radnici, radnici u komunalnim preduzećima...).     

Dobro osmišljenim preventivnim programima (informisanje, podizanje nivoa znanja o bolesti, edukativnim kampanjama i promovisanjem testiranja), ali i obezbeđivanjem odgovarajuće terapije, incidencija ovih bolesti može da se smanji u svakoj sredini, pa čak i do globalnog cilja – ”Planeta bez Hepatitis-a”. Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja mera specifične primarne prevencije je vakcinacija, i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece. Zna se da je vakcina visoko imunogena i da štiti u 95% slučajeva. Ova mera se prema određenoj šemi sprovodi godinama unazad u velikom broju zemalja sveta, i u našoj zemlji.                                  
   Najnoviji podaci SZO su sledeći:
• Hepatitis B virusom je u svetu inficirano 350 miliona ljudi, ili svaki 12. stanovnik zemaljske kugle. Godišnje od ove infekcije umre 786.000 ljudi. 
• Hepatitis C virusom je u svetu inficirano 150 miliona ljudi, i godišnje umre 499.000 ljudi. 
• Svake godine se u svetu registruje 3 do 4 miliona novoinficiranih osoba.

Analizom prikupljenih podataka u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, za prethodnih 14 godina (2001–2013), vidi se da broj obolelih/incidencija kod akutne forme Hepatitisa B, opada iz godine u godinu, naročito u odnosu na 2001. godinu. Broj obolelih od hroničnog oblika Hepatitis-a C  u prethodnih 14 godina (2000–2013) pokazuje stalno povećanje, (najmanjom zabeleženo 2001. godine).  Posle 2001. broj obolelih stalno raste, sa najvećim brojem registrovanih u 2007. godini.
Iz velikog broja zemalja sveta prispeli su predlozi za slogan ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa (28. jul), i World Hepatitis Allianca se odlučila za sledeći: “Hepatitis: Think Again“, odnosno  “Hepatitis: zapitaj se“.
Tokom 2013. godine u  Opštoj bolnici Subotica 3 osobe su umrle od infektivnog hepatitisa. Tokom iste godine je u Severnobačkom okrugu 18 osoba umrlo od bolesti jetre izazvane alkoholom, a ona uvek počinje sa upalnim procesom (hepatitisom).

Autor: Dr Zorica V. Dragaš,Specijalista socijalne medicine