Vektorske zarazne bolesti su grupa bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme provede u vektoru/prenosniku (komarac, krpelj, mušica i različite druge vrste insekata), pre nego što dospe u svog domaćina - čoveka. Krpelji prenose Lajmsku bolest, a komarci malariju i groznicu zapadnog Nila. Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju sezonski karakter, ili su endemske odnosno karakteristične su za određena područja: subtropske  i tropske oblasti, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i za područja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za piće teško dostupna. Međutim, treba dodati da vektorske zarazne bolesti imaju sve veći javno zdravstveni značaj u celom svetu. Tome doprinose: klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, kao i promene u uzročnicima (rezistencija/otpornost na antimikrobne lekove, porast virulencije).
Klimatske promene imaju direktan uticaj na biologiju i ekologiju vektora, sa posledičnim uticajem na rizik od transmisije (prenošenja) bolesti čije uzročnike ti vektori prenose. Klimatske promene same po sebi ne mogu u potpunosti da objasne sve aspekte prirodnog razvoja vektorskih zaraznih bolesti, ali su važna komponenta vremenske i prostorne distribucije vektora prenosioca zaraznih bolesti. Migracija, intenzivan vazdušni i kopneni saobraćaj i urbanizacija takođe utiču na nastajanje i širenje vektorskih zaraznih bolesti. Gustina naseljenosti populacije i sposobnost vektora da se prilagode uslovima životne sredine ljudi u korelaciji su sa distribucijom i učestalošću ovih infekcija (povezani su). U velikim gradovima, posebno u gradovima sa lošom infrastrukturom omogućava se stvaranje staništa povoljnih za vektore i njihovo posledično širenje. Značajne zdravstvene probleme stvara neodgovarajući standard stanovanja, nedostupna zdravstveno ispravna voda za piće, nedovoljno zaštićeni kontejneri sa vodom, nedostatak kanalizacije, kao i nekontrolisane deponije smeća. Sve ovo zajedno utiče na to da trenutno postoji velika zabrinutost zbog moguće ekspanzije učestalosti ovih bolesti u celom svetu.
Poseban problem predstavlja i činjenica da se sve češće dešava da obolele osobe ne reaguju zadovoljavajuće na lekove koji se koriste u terapiji ovih bolesti, zatim vektori postaju otporni na insekticide, što posledično značajno otežava kontrolu i eliminaciju ovih bolesti. Imajući u vidu pretnju koju vektorske zarazne bolesti predstavljaju po zdravlje stanovništva, uz nedostatak efikasnih lekova i vakcina, mere prevencije bolesti i kontrola vektora su od vitalnog značaja u smanjenju globalnog opterećenja populacije ovim bolestima. Integrisana kontrola vektora može u značajnoj meri da smanji rizik od prenošenja vektorskih bolesti, s obzirom da bolest ne može da se prenosi ukoliko nema kontakta između  čoveka kao potencijalnog domaćina i vektora prenosioca uzročnika bolesti. Postoji vakcina za žutu groznicu i za japanski encefalitis, koje se i primenjuju. Sprečavanje nastanka ovih infekcija podrazumeva obaveznu primenu mera lične zaštite i zaštite prostora. Najvažnije mere, a lako se mogu sprovesti, su: nošenje odgovarajuće odeće, kao barijere protiv ujeda, sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama, stanovima (zaštitne mreže na vratima i prozorima) i preduzimanje mera neophodnih za smanjenje ili potpuno uklanjanje staništa pogodnih za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj okolini stambenog prostora i u zajednici (pokrivanje kontejnera sa vodom, isušivanje bara i drenaža na mestima gde se voda zadržava, uklanjanje svih nepotrebnih posuda u kojima se voda zadržava). Statistički podaci pokazuju da vektorske zarazne bolesti čine 17% ukupnog opterećenja zaraznim bolestima u svetu. Najsmrtonosnija među njima je malarija - u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, i to pretežno afričke dece mlađe od 5 godina. Od lajšmanijaze godišnje oboljeva 1,3 miliona ljudi širom sveta. Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju, tako i u našoj zemlji. Prema procenama SZO, više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom oboljevanja od denge.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana zdravlja nam pruža prostor da ponovo naglasimo značaj zdravog načina života i navika koje su u korist zdravlja, a koje su deo svakodnevnog ponašanja. Ponašanje je značajna odrednica zdravlja, i u okviru njega se nalaze mogućnosti primarne prevencije velikog broja različitih bolesti – među kojima su i vektorske zarazne bolesti. Prilika je da istaknemo značaj sprovođenja higijene na visokom nivou, počev od lične, zatim higijene životnog i radnog prostora, kao i higijene okoline. Dobro je poznato da se među najvažnijim merama koje su značajno smanjile globalnu opterećenost stanovništva zaraznim bolestima nalazi sanitacija životne i radne sredine.

Mere lične zaštite od uboda krpelja:
– izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume).
– pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više      sati.
– nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge.
– nakon boravka u prirodi izvršiti pregled (inspekciju) kože.
– imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima.
Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?
– važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata.
– ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).
– ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje.
– u svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije.
- veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi, jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području).

Mere lične zaštite od uboda komarca:
Najlakši i najefikasniji način prevencije bolesti koje prenose komarci je sprečiti ubod. U tom smislu preporučuje se:
• Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
• Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
• Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
• Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
• Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.
• Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca                      • Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
• Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.
• U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije, koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije).

• U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine