Cilj obeležavanja Svetskog dana bubrega je podizanje svesti stanovništva o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života. Osnovna njegova funkcija je izlučivanje toksičnih (štetnih) produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Cilj je isto tako upoznavanje široke javnosti sa činjenicama da su bolesti bubrega česte, da mogu biti opasne, ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je „Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“, i ima za cilj da istakne godine starosti kao značajan faktor rizika za oboljevanje. Javnozdravstvene kampanje se sprovode sa ciljem informisanja stanovništva o tome kako se čuva zdravlje bubrega, kao i radi podizanja stepena potrebnog znanja da bi se mogli prepoznati rani znaci oboljenja, i da bi se mogla pravovremeno zatražiti stručna pomoć.
    U našoj zemlji u 2012. godini - zbog bolesti bubrega i mokraćnih puteva lečile su se kod svog izabranog lekara u službama domova zdravlja 611.662 osobe, dok se bolnički lečilo njih 39.242, i u istom periodu umrlo je 6365 osoba. U Severnobačkom okrugu, u Opštoj bolnici Subotica, je bilo tokom 2013. godine 1138 epizoda bolničkog lečenja zbog bolesti bubrega i urinarnog sistema (723 osobe muškog i 415 osoba ženskog pola). Tokom istog perioda umrlo je 26 osoba, od kojih 15 muškog i 11 ženskog pola. Osnovni uzrok smrti je za 24 osobe bila hronična bubrežna insuficijencija. Jedna osoba je umrla zbog akutne bubrežne insuficijencije i jedna zbog druge bolesti urinarnog sistema. 
   Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja su najčešće izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
    Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) kao i prevremene smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je teško oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
     U proseku 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se povećava sa starenjem. Između ostalog i zbog toga što posle 40-te godine života, jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1 % godišnje. Takođe kod starijih osoba, mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Zbog toga su način života i navike osobe od najranijeg uzrasta veoma značajni u primarnoj prevenciji, odnosno sprečavanju nastanka bolesti bubrega i urinarnog sistema.
    Procenjuje se da je jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosti od 65 do 74 godine, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je važno znati, zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a u nekim slučajevima može napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti jednostavne i lako primenljive preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života. U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.
    Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se pojavljuju tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere.

Najučestaliji simptomi su:
• Poremećaji mokrenja  (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano  mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja);
• Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu);
• Bol  (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike/grčeva);
• Otok (testati, generalizovani, često otok očnih kapaka);
• Povišen krvni pritisak (renalnog/bubrežnog porekla).

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
1. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
2. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
3. Budite fizički aktivni!
4. Isključite duvanski dim!
5. Kontrolišite krvni pritisak!
6. Kontrolišite nivo šećera u krvi!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika, ili oboljevanje u porodici!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega:
• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 65 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine