Imajući u vidu ogroman disbalans u načinu života i rezultirajući razoran efekat na životnu sredinu, ovogodišnja tema: “THINK.EAT.SAVE” , ohrabruje da postanemo svesni uticaja na životnu sredinu koji pri izboru hrane možemo napraviti i ovlašćuje nas da donosimo pravilne odluke.
Dok se planeta bori da nam obezbedi dovoljno sredstava da se održi 7 milijardi ljudi (9 milijardi do 2050), FAO procenjuje da se trećina svetske proizvodnje hrane baca.  Bacanje hrane je ogroman odliv prirodnih resursa i vrlo negativno utiče na životnu sredinu.
Ovogodišnja kampanja apeluje da preduzmemo akciju iz svoje kuće, a zatim da budemo svedoci moći kolektivne odluke o tome šta možemo uraditi za smanjenje bacanja i propadanja hrane, čuvanje novca, minimiziranje uticaja proizvodnje hrane na životnu sredinu i povećanje efikasnosti procesa proizvodnje hrane.
Ako hrana propada, to znači da su svi resursi i inputi koji se koriste u proizvodnji izgubljeni (npr. potrebno je oko 1000 litara vode za proizvodnju 1 litra mleka).
Globalna proizvodnja hrane zauzima 25% ukupnog naseljivog zemljišta i odgovorna je za 70% potrošnje vode, 80% seče šuma, kao i 30% gasova sa efektom staklene bašte. To je najveći pojedinačni uzrok gubitka biodiverziteta i promene korišćenja zemljišta.
Donošenje pravilne odluke bi značilo, npr,  da  smo izabrali namirnice koje imaju manje uticaja na životnu sredinu, kao što su organske namirnice za koje se ne koriste hemikalije u proizvodnom procesu. Izbor da kupimo lokalno proizvedene namirnice, takođe može da i te kako štedi prirodne resurse, jer bi to značilo da namirnice nisu “letele” preko pola sveta, što doprinosi ograničavanju emisije.
Zato razmislite pre nego što jedete i  time pomozite spasavanju životne sredine!

KAKO SMANJITI KOLIČINU OTPADA HRANE?

Svaki dan velika količina hrane koja bi mogla biti konzumirana, ili utrošena u druge svrhe se rasipa ili se odbacuje kao otpad. Koje mere i akcije možemo preduzeti da bismo smanjili količine otpada, uštedeli novac i prirodne resurse i pomogli mnogima koji su gladni?
Procenjeno je da se u Evropi 89 miliona tona hrane odbacuje na godišnjem nivou. Hrana se gubi u svakom delu prehrambenog lanca – od njive do trpeze. Shodno tome, smanjivanje otpada hrane je jedan od prioritetnih ciljeva EU institucija. Evropski parlament je pozvao sve subjekte u lancu ishrane na kolektivnu akciju koja bi doprinela postizanju smanjenja do polovine naznačene količine otpada,  do 2025. godine, a Evropska komisija je postavila cilj: smanjenje otpada  do 2020, sa  hranom kao glavnim prioritetom, u misiji “Roadmap to a resource efficient Europe”.
Promena u ponašanju potrošača će u velikoj meri doprineti smanjenju otpada hrane. Bogate nacije u Evropi bacaju čak do 37 miliona tona hrane iz domaćinstava. Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da čak 60% otpada stvorenog u domaćinstvima može biti izbegnuto, a izračunato je da bi to iznosilo oko 600 evra uštede za svako domaćinstvo na godišnjem nivou.
Postoje mnoga objašnjenja zašto se hrana rasipa. Veliko rasipanje hrane je prisutno u proizvodnji, što je neizbežno iz različitih razloga (nejestivi delovi, vizuelno neadekvatni, različita oštećenja). Nagomilavanju otpada doprinosi i neadekvatno upravljanje zalihama hrane: procena tražnje i korektnog skladištenja, uz očuvanje zadovoljavajućeg kvaliteta proizvoda. Takođe, ne manje zanemarljiv faktor je i nedovoljna koordinacija između svih činilaca u lancu ishrane.
Što se tiče domaćinstva i ugostiteljstva, objašnjenja za stvaranje otpada su uglavnom vezana za ostatke hrane na tanjiru, veće porcije i neiskorišćenu hranu u vremenu koje je predviđeno za pripremu jela i konzumaciju. Svakako da sve navedeno zavisi od individualne svesti pojedinca, kao i od veštine planiranja, veličine i načina pripremanja porcija, kao i skladištenja, odnosno čuvanja hrane. Navedeno zavisi i od regionalnih faktora, uključujući i klimatske uslove, socio-ekonomski status sredine i kulturu nacije.
Datum oznaka na deklaraciji je jedna od najvažnijih informacija među evropskim potošačima. Istraživanja pokazuju da se hrana odbacuje nakon isteka datuma označenog kao: “best before date”. Međutim, u delu koji se odnosi na čuvanje hrane ima mogućnosti za poboljšanje. Većina voća i povrća bi se mogla čuvati u frižiderima, ali istraživanja pokazuju da svega 23% potrošača čuva sveže voće u frižideru, a 53% potrošača čuva sveže povrće u frižideru.

Rešavanje otpada hrane

EU direktiva za upravljanje otpadom daje prioritet smanjenju otpada na samom izvoru, a zatim ponovnoj upotrebi, reciklaži i preradi. Nakon prvih pokušaja da se smanji otpad, sledeći korak je raspoređivanje hrane ljudima koji je nemaju ili je imaju nedovoljno, životinjama i industriji. Širom Evrope se pokreću akcije u vidu kampanja, davanja informacija, obuka, merenja otpada i poboljšanja logistike. Međutim, ovakve akcije su tek započete, realizacija je za sada ograničena, ali se mora raditi na kontinuitetu.

Merenje otpada hrane

Čin odvajanja otpada hrane od drugog otpada je najvećim delom vezan za nivo svesti kod ljudi o značaju ove vrste otpada i mogućnostima iskorišćavanja. Odvajanje ove vrste otpada nudi ekološku korist (kompostiranje), ali značaj ove aktivnosti mora da bude potvrđen i merenjem sakupljenih količina otpada hrane. Konkretne brojke, odnosno izveštavanje o validnim količinama otpada hrane bi svakako doprinelo drugačijem pristupu u prevenciji stvaranja većih količina otpada hrane.

Kampanje

Kampanja WRAP (The Waste&Resources Action Programme) u Velikoj Britaniji, pod sloganom: “Love Food, Hate Waste”, doprinela je smanjenju otpada za 13% u periodu (2006/7-2010). WRAP uključuje planiranje, kreiranje lista za kupovinu i praćenje količina hrane u domaćinstvu i ugostiteljstvu, što je rezultiralo navedenim smanjenjem količina otpada u odnosu na tkzv. “spontane kupce”. Kampanja takođe podstiče ljude da koriste ostatke hrane za nove recepte i da iskoriste namirnice koje se nalaze na njihovim policama.
Jedan od načina minimiziranja ostataka hrane je uvođenje časova kuvanja, što su primenile lokalne vlasti u Briselu (1000 treniranih u 2009). Evropski parlament preporučuje da ovakva praktična obuka bude deo redovnog školskog rasporeda. Ugostitelji i te kako mogu pomoći u smanjenu stvaranja otpada, pre svega dobrim planiranjem, praćenjem ponude i tražnje, obaveznim rezervacijama i povratnim informacijama od strane korisnika usluga. Takođe, dobrim se pokazala praksa u Americi, gde je potpuno normalno da se ostaci nakon obroka spakuju i ponesu kući (“in a doggy bag”), za razliku od većine evropskih zemalja gde to nije prihvatljivo ponašanje.  Potrebni su društveni napori da se ovakva “sramota” prevaziđe. Naravno, trebalo bi imati u vidu da se ostaci hrane moraju držati u frižideru i obavezno iskoristiti u roku od 24 sata.

Značaj datuma na etiketama

           Na etiketama namirnica se mogu naći određeni datumi ispred kojih stoje izrazi: “best before”; “use by”; “sell by”, koji za potrošača mogu biti i te kako zbunjujući. Evropski parlament je predložio upotrebu dva datuma: “sell by”, koji će pomoći prodavcima i “use by”, koji će pomoći potrošačima, ali je neophodno da potrošači znaju šta taj termin tačno označava.
Važeće evropsko zakonodavstvo ima u upotrebi označavanje “use by” za lako kvarljive namirnice i predstavlja indikator bezbednosti.  Nakon ovog datuma smatra se da su namirnice nebezbedne za potrošača.  “Best before”  se odnosi na datum do kojeg se smatra   da će namirnica održati svoje senzorne karakteristike (ukus, miris, tekstura), i on predstavlja indikator kvaliteta. Korišćenjem namirnica nakon ovog datuma, ne očekuje se štetan uticaj na zdravlje, ali predstavlja upozorenje da se može očekivati da su određeni parametri kvaliteta narušeni. Saveti o uslovima skladištenja moraju biti naznačeni uz datum. 
Istraživanje koje je sprovela Agencija za bezbednost hrane Irske pokazuje da značajan procenat potrošača u Irskoj (46%), koristi namirnice nakon datuma označenog pod “use by”, čak i ako su svesni da to nosi potencijalni rizik po zdravlje. Takvi proizvodi mogu biti zagađeni patogenim bakterijama, ali ne moraju imati ikakve vidljive znakove narušene bezbednosti proizvoda.
Smernice za proizvođače bi takođe mogle da pomognu i potrošačima pri kupovini, kao i u smanjenju otpada hrane. Hermetički zatvorena pakovanja mogu obezbediti “duži vek” namirnicama. Takođe precizna uputstva kod zamrzavanja hrane, kao i kod držanja hrane u frižiderima. Prodavci mogu podržati potrošače, promotivnim akcijama, npr. prezentovanjem kontejnera za skladištenje, frižidera za transport hrane, termometara za kontrolu frižidera, i sl. Inovacije u pakovanju, takođe mogu smanjiti otpad i ukupni uticaj na životnu sredinu, pobojšanjem materijala i dizajna, ponovnim plombiranjem pakovanja, kao i korišćenjem indikatora (tkzv. “inteligentni filmovi”), koji menjanjem  boja ukazuju na gubitak svežine namirnica.

Preraspodela dobre hrane

Višak hrane bi trebalo da se kreće prema hijerarhiji upravljanja otpadom i redistribuciji. Evropski parlament je naložio Evropskoj komisiji da napravi jasne smernice o bezbednosti korišćenja viška hrane.
Odbacivanje hrane u velikom broju slučajeva uključuje “savršeno” jestivu hranu. Da bi se rešio ovaj problem, evropski zakon koji reguliše standarde kvaliteta voća i povrća je postao fleksibilniji i dozvoljava prodaju “manje estetskih proizvoda”.  Cena je direktan pokazatelj razlike u kvalitetu. Da bi smanjili otpad, u nekim zemljama se za malo oštećene namirnice, kao i za one koje su bliže isteka roka plaća niža cena (u nekim državama članica EU je ovakva mera strogo zabranjena).
Niže cene mogu imati svoju negativnu stranu, pa umesto otpada, stvaramo podsticanje prekomerne kupovine, a samim tim i prekomerne konzumacije. Nekoliko zemalja (Austrija, Danska, Italija, Španija, Velika Britanija) imaju uspešne Banke hrane sa dobrim programima, što znači da se u ovim zemljama, višak hrane distribuira siromašnima, ljudima u nevolji, ili u druge (outlet) prodajne  objekte.

Štednja

Каko navodi FAO, "postoji potreba da se pronađe dobro i korisno rešenje za iskorišćavanje bezbedne hrane koja se trenutno baca." Prehrambena industija, maoloprodaja i potrošači bi trebalo da budu svesni značaja ovog zadatka i da deluju što efikasnijim merama, koje bi bile dobre ne samo za “tašnu”, nego bi dale doprinos i na globalnom nivou.

  SAVETI ZA KUPOVINU NAMIRNICA

1. Ne idite u kupovinu kada ste gladni-postoji opasnost da kupite više hrane nego što Vam je potrebno!
2. Pre nego što idete u kupovinu, napravite plan obroka za jednu nedelju!
3. Proverite stanje u frižiderima i na policama, i u skladu sa postojećim zalihama planirajte obroke!
4. Kada ste napravili šoping listu-pridržavajte je se!
5. Akcije i popuste koristite kada kupujete sredstva za ličnu higijenu ili kućnu hemiju, ali nikako za namirnice! To bi značilo odstupanje od šoping liste i stvaranje nepotrebnih zaliha!
6. Kupujte voće i povrće od kojih imate najmanju količinu otpada!
7. Proverite datume da biste izbegli kupovinu namirnica koje nećete moći da iskoristite u navedenim rokovima!
8. Proverite datume na namirnicama koje Vam stoje na policama i u frižiderima!
9. Kupujte ono što ćete sigurno jesti, a ne podležite nekim trenutnim hirovitim odlukama (npr. „Ove nedelje sam odlučila da se zdravije hranim, pa ću kupiti veću količinu jogurta“)!
10. Pokušajte ostati dosledni u sprovođenju svojih odluka-sve gore navedeno će Vam obezbediti i uštedu novca!

Izradila: Dr med. Jasna Ćopić, specijalista higijene
Subotica, maj 2013.