Ova promotivna manifestacija se u našoj zemlji održava najduže u kontinuitetu. Sprovodi se uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tokom Nedelje zadravlja usta i zuba intenziviraju se različite aktivnosti, pre svega na informisanju stanovništva o značaju oralnog zdravlja i merama prevencije, a posebno o potrebi i mogućnostima da se ličnim i kolektivnim angažovanjem i pozitivnim ponašanjem  čuva i unapređuje zdravlje usta i zuba. Kampanja ima za cilj i da se dodatno motivišu svi akteri: pojedinci, porodice, zajednica, i donosioci odluka u korist aktivnog odnosa prema unapređivanju zdravlja i povećanju sledstvene odgovornosti. Ovo je posebno značajno, jer oboljenja usta i zuba nisu u dovoljnoj meri prepoznata kao jedan od najvažnijih javnozdravstvenih problema. Pored  učešća zajednice u promociji i zaštiti zdravlja usta i zuba neophodna je i saradnja institucija, organizacija i udruženja, kako državnih tako i privatnih, radi obezbeđivanja svih neophodnih uslova koji će omogućiti očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba stanovništva. Tokom ove nedelje treba intenzivirati i razmenu informacija između profesionalaca koji se bave različitim aspektima oralnog zdravlja od promocije zdravlja, zdravstvenog vaspitanja do lečenja bolesti usta i zuba. Da bismo došli do što boljih rezultata nosioci i koordinatori aktivnosti tokom Nedelje zdravlja usta i zuba, na nivou okruga su okružni instituti i zavodi za javno zdravlje, a za teritoriju svake opštine službe stomatološke zaštite domova zdravlja, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse.
Šta je oralno zdravlje i zašto je važno?
   Oralno zdravlje je neraskidivi deo opšteg zdravlja čoveka i podrazumeva zdravlje usta, zuba, desni i svih potpornih tkiva u ustima. Oboljenja usta, zuba (karijes ili zubni kvar) i parodontopatije (oboljenja potpornog aparata zuba) imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj, pa u mnogim zemljama sveta, upravo zbog toga, predstavljaju javnozdravstveni problem. Činjenica da je oralno zdravlje mnogo više od zdravih zuba i dalje je nedovoljno prihvaćena. U mnogim zemljama su opterećenje ovim oboljenjima i troškovi koji nastaju za porodicu i društvo i dalje potcenjeni. Zbog toga je važno istaći da bolesti usta i zuba mogu imati veliki uticaj na radne sposobnosti, socijalnu interakciju, na  govor, kao i  na spavanje, ali i na mentalno zdravlje i razvijanje samopouzdanja kod dece i mladih...,a tu su i troškovi.
Koliko su učestale bolesti usta i zuba?
   Prema statističkim pokazateljima one su među najčešćim hroničnim bolestima, pa se može zaključiti da oralno zdravlje u svetu i u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, iako se uz primenu odgovarajućih preventivnih mera ono može sačuvati tokom čitavog života. Širom sveta, 90% stanovništva je pod rizikom da oboli od nekog oboljenja usta i zuba. U svetu 60-90% školske dece ima karijes, a 16–40% dece uzrasta 6–12 godina je imalo neku povredu usta i zuba usled nebezbednih igrališta i školskog okruženja, saobraćajnih udesa i nasilja. Preko 50% populacije u Evropi pati od nekog oblika periodontalnog oboljenja, a u svetu više od jedne desetine stanovništva ima teži oblik periodontalnih oboljenja, sa prevalencom od 70-85% u starosnoj grupi 60-65 godina. Visoka prevalenca periodontalnih oboljenja je u vezi sa činjenicom da veliki broj starijih ljudi nema sve svoje zube i da boluje od dijabetesa, odnosno šećerne bolesti, ali i drugih hroničnih bolesti.
U visoko razvijenim zemljama sveta 5-10% zdravstvenih troškova je povezano sa zdravljem usta i zuba, tačnije sa lečenjem bolesti.
Uprkos smanjenju raširenosti karijesa, ovo oboljenje i dalje ostaje problem za veliki broj ljudi iz Istočne Evrope kao i za socijalno i ekonomski ugrožene grupe stanovništva u svim zemljama EU. Ova oboljenja su i u Srbiji češća među siromašnim i posebno osetljivim populacionim grupama, a najučestalija intervencija u stomatološkim ordinacijama je i dalje vađenje zuba. Istraživanje zdravlja usta i zuba dece u našoj zemlji, koje je sprovela Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu 2008. godine, pokazuje da među trogodišnjacima sve zdrave zube ima 55,4% dece, u grupi šestogodišnjaka taj procenat pada na 21,7%, a kod petnaestogodišnjaka svega 7,8% dece ima sve zdrave zube.
Faktori rizika i mere za očuvanje oralnog zdravlja
   Faktori rizika za nastanak oralnih oboljenja nisu samo loša oralna higijena, već i faktori koji su značajni i za nastanak bolesti srca, krvnih sudova, malignih bolesti, dijabetesa, i drugih hroničnih bolesti, a to su: nepravilna ishrana, upotreba duvanskih proizvoda, zloupotreba alkohola, a značajne su i socijalne odrednice zdravlja. Upotreba duvana je odgovorna za skoro polovinu svih periodontalnih oboljenja. Opterećenje bolestima usta i zuba, kao i u slučaju drugih hroničnih bolesti, može biti smanjeno isključivanjem zajedničkih faktora rizika.
U tom smislu opšte preporuke su: 
•        Pravilna ishrana i smanjenje unosa šećera 
•        Prestanak upotrebe duvanskih proizvoda
•        Prestanak ili smanjenje unosa alkohola 
•      Održavanje odgovarajuće higijene usta i zuba
•        Korišćenje zaštitne opreme za sprotske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera    bezbednosti u saobraćaju
•      Stvaranje bezbednog fizičkog okruženja
•     Redovne kontrole kod stomatologa
Najvažnija mera za sprečavanje nastanka karijesa i oboljenja desni je održavanje oralne higijene sa ciljem odstranjivanja naslaga, a time i bakterija sa zuba i desni. Najjednostavniji i opšteprihvaćen način održavanja higijene usta i zuba je korišćenje četkice za zube, odnosno mehaničko čišćenje. Raspoloživa saznanja ukazuju da je najvažnije da se četkanjem temeljno i redovno otklanja zubni plak, ali bez oštećenja mekih tkiva. Savetuje se i upotreba zubnog konca za čišćenje prostora između zuba. Obavezno treba dodati da održavanje zdravih zuba tokom života zahteva, pored redovnog pranja zuba sa korišćenjem konca za zube, i  posete stomatologu radi redovne kontrole, i primene svih drugih mera koje čuvaju zube, potporni aparat i usnu duplju. Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života počevši i pre nicanja zuba, dakle tokom trudnoće. Posebno značajna ciljna grupa za preventivan rad su trudnice, i deca predškolskog i školskog uzrasta kod koje se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba. To je uzrast kada se navike o higijeni ustaljuju i mnogo toga može da se nauči o zdravlju i u korist zdravlja. Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite je usvojen 2009. godine sa ciljem: promocije zdravlja usta i zuba, unapređenja zdravlja usta i zuba dece i omladine do 18 godina i unapređenja zdravlja usta i zuba žena u vezi sa trudnoćom. Ovaj Program podrazumeva i kordinaciju aktivnosti svih učesnika na sprovođenju. U tom smislu je veoma značajan organizovani i multidisciplinarni pristup zajednice da bi se primenjivale sve preventivne mere.

Multidisciplinarni i preventivni pristup je ostvaren u mnogim zemljama sveta, i mnoge od njih su značajno smanjile rasprostranjenost karijesa, a kod parodontopatija trend smanjenja je ostvaren kod mlađeg stanovništva. Dokazi iz istraživanja i iskustva iz mnogih zemalja sveta nedvosmisleno pokazuju da sveobuhvatna prevencija predstavlja najisplativiji, najjednostavniji i najkvalitetniji način zaštite zdravlja usta i zuba. I na kraju ponovo dolazimo do ovogodišnjeg slogana: ”Zdravi zubi za zdrav život” i sprovodimo aktivnosti da se to i ostvari za što veći broj osoba.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine