Svetska zdravstvena organizacija je pre jedanaest godina, tačno na dan 10. maja, pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaji i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju fizičkog, psihičkog i mentalnog  zdravlja.
     Razvoj savremenih tehnologija u svim oblastima privrede i života donosi nove rizike po zdravlje zbog nedovoljnog korišćenja lokomotornog aparata koji čoveku omogućuje kretanje. Nedovoljna fizička aktivnost je nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i neke vrste malignih bolesti (npr. rak debelog creva). Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Prema rezultatima analitičke studije zdravlja stanovnika Srbije Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kod učenika osnovnih i srednjih škola prisutan je trend rasta deformiteta kičmenog stuba u poslednjoj deceniji, kod osnovaca sa 8,8% na 10,2% a kod srednjoškolaca sa 12,4% na 17,5%.
     U svetu je približno 31% osoba starijih od 15. godina nedovoljno fizički aktivno. Neaktivne osobe manje od 10% dnevnog utroška energije troše na fizičku aktivnost. Istraživanja u Srbiji pokazuju da i odrasli i deca najradije slobodno vreme provode uz TV, a tek četvrtina vežba tri puta nedeljno (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2006. godine).
     Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte svakodnevne fizičke aktivnosti u prevenciji oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti. Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti u kontroli krvnog pritiska i nivoa masnoća u krvi. Umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska i pada masnoća u krvi, te povećanja „dobrog holesterola – HDL-holesterola”.
     Fizička aktivnost jača srčani mišić, povećavajući njegovu snagu i sposobnost da „pumpa“ više krvi u celi organizam. Cirkulacija postaje bolja, a mreža malih krvnih sudova bogatija. Svakodnevna fizička aktivnost sprečava stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova i tako usporava proces ateroskleroze. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od akutnog infarkta srca za 18%, a od moždanog udara za 11%.
     Redovna fizička aktivnost jača pluća, povećava njihov kapacitet i bogati mrežu alveola unutar kojih se vrši razmena kiseonika i ugljen-monoksida. Fizička aktivnost ima pozitivne efekte i na kosti i celi skelet jačajući ih, smanjuje stres i nervozu, pomaže da se opustimo i bolje spavamo. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.
     Zato je važno da ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program. Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i fizički aktivno. Prošetajte do posla ili zajedno sa drugom vozite bicikl, idite na plivanje, igrajte stoni tenis, fudbal...
     Za dobro zdravlje preporučuje se odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno jer preterano opterećenje može više da naškodi nego da koristi Vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje, neka FA bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića.

Izaberite i vi kretanje jer je to pravi put do dobrog zdravlja!

Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, načelnik Centra za promociju zdravlja