14. mart 2013. godine Svetski dan bubrega – „Bubrezi za život – sprečite akutno oštećenje bubrega“

      Svetski dan bubrega se obeležava na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology ) i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti ukupne javnosti (stručne i laičke) o važnosti bubrega, organa koji ima važnu ulogu u održavanju života, kao i upoznavanje stanovništva  sa činjenicama da su bolesti bubrega česte, da mogu biti teške i opasne, ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja je: “Bubrezi za život: Sprečite akutno oštećenje bubrega!“
     U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovih oboljenja, i o značaju pravovremenog i odgovarajućeg lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima pre svega, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva o značaju  ovih bolesti. Time bi bilo omogućeno pravovremeno prepoznavanje znaka i simptoma oboljenja kao i obraćanje radi dobijanja stručne pomoći. Ove bolesti se često razvijaju postepeno i važno je znati da su česta posledica nekih drugih poremećaja zdravlja, pre svega šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Istraživanja u svetu  su pokazala da približno svaka deseta odrasla osoba ima neki oblik oštećenja bubrega. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja 543.172 osobe su se obratile zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva, bolnički se lečilo njih 35.105,  a 2.147 osoba je umrlo u 2011. godini, prema podacima IZJZ Srbije.
      U stadijumu terminalne insuficijencije bubrega (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (peritonealna i hemodijaliza) ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih ustanova (53 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 5 ustanova van Plana mreže). Broj osiguranih lica u Republici Srbiji u 2012 godini, koji su se lečili postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama je bio 4.247. Na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano je 466 pacijenata. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji je bio u 2012. godini 4.713. Ovo su podaci IZJZ Srbije.
      Transplantacija bubrega predstavlja presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg histološkog tipa. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija, i zbog toga je neophodno intenzivnije i više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim činom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, da bi se na taj način pomoglo teškim bolesnicima.
Za mnoge od njih to je jedina šansa za život!
U Srbiji se transplantacija bubrega obavlja u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2012. godine od ukupno 79 transplantiranih bubrega, 47 je uzeto od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 658 osoba. Ovo su takođe podaci IZJZ Srbije.
Bolesti bubrega je moguće na vreme dijagnostikovati (otkriti), i to relativno jednostavno. Pregledom krvnog pritiska, uzorka mokraće i krvi mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Postoji Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega, i to su:
 
1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Živite bez duvana i duvanskog dima!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Najznačajniji faktori rizika za razvoj bolesti bubrega su:       

• Povišeni krvni pritisak?
• Šećerna bolest?
• Prekomerna telesna težina?
• Životna dob - 50 i više godina?
• Oboljevanje od bolesti bubrega u porodici?
• Malokrvnnost?
• Sistemska bolest vezivnog tkiva?
• Aterosleroza?

Uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika moguće je značajno smanjivati verovatnoću za nastanak bolesti bubrega, i to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Kada postoji jedan ili više potvrdnih odgovora ili prisutnih rizika potrebno je javiti se izabranom lekaru, radi ranog otkrivanja mogućih poremećaja zdravlja.

U SBO je 2012. godine od bolesti bubrega umrlo 29 osoba, 19 muškog i 10 ženskog pola. Najučestalije oboljenje sa smrtnim ishodom je hronična bubrežna insuficijencija, od koje je umrla 21 osoba, 13 muškog i 8 ženskog pola. Prema starosti posmatrano učestaliji smrtni ishodi su posle 70. godine života.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine