Rak grlića materice je ozbiljan javno-zdravstveni problem u Evropi i svetu. Svake godine u Evropi se ova bolest otkrije kod približno 60.000 žena, i skoro 30.000 žena umre zbog toga. U ekonomski razvijenim Evropskim zemljama rak grlića materice je sprovođenjem nacionalnih skrining programa stavljen pod kontrolu: zaustavljen je porast oboljevanja i umiranja, nastavlja se pozitivan trend. Pravilnim skriningom može biti otkriveno i do 80% žena kojima je potrebno lečenje. Skrining ili “traženje bolesti pre simptoma“ zasniva se na citološkom pregladu brisa grlića materice (cervikalni bris), koji se uzima tokom ginekološkog pregleda, i to je bezbolno. Veoma je važno pravilno uzimanje brisa, a citološka analiza je Papanikolau test (Papa test). Test je jednostavan, visoke pouzdanosti i nije skup. Da bi se postavila konačna dijagnoza bolesti pored ovog testa radi se kolposkopija, test na HPV (humani papiloma virus) i biopsija  (uzimanje tkiva) radi patohistološke potvrde. 
   U zemljama u razvoju nedovoljno su zastupljeni i razvijeni preventivni programi, a svest žena o značaju redovnih pregleda treba podizati na viši nivo i to je jedini način da se proširenost oboljenja smanji. U Srbiji je, u ženskom delu stanovništva, rak grlića materice drugi najčešći maligni tumor po učestalosti u oboljevanju a četvrti po učestalosti u umiranju, i najučestaliji je u starosnoj grupi 35-50 godina (generativni period). U našoj zemlji postoji nacionalni Program prevencije raka – ”Srbija protiv raka”, i u ovoj godini će započeti sprovođenje skrininga za rak grlića materice na širokoj osnovi, dok se ciljani skrining sprovodi.
    Humani papiloma virus (HPV), a do danas je otkriveno preko 200 tipova, prisutan je u oko 95-99% slučajeva raka glića materice. HPV tip 16 i 18 se javljaju u 70% slučajeva. Ovi virusi su toliko rasprostranjeni da je većina odraslih ljudi, preko 70%, nekada u svom životu imala HPV infekciju. Primarna infekcija HPV obično ne daje nikakve simptome i većina zdravih ljudi, koji imaju dobar imunološki odgovor, stvori antitela, “pobedi“ infekciju a da nije ni svesna da je bila zaražena. Kod mladih osoba u 85-90% slučajeva infekcija se povuče bez posledica. Najznačajniji faktori rizika za nastanak infekcije i razvoj raka grlića matrice su: rano stupanje u seksualne odnose (pre 16. godine), česta promena partnera (promiskuitet), partner koji ima veliki broj partnerki, ne zaštićeni seksualni odnosi (bez kondoma), česte infekcije a među njima i herpes genitalis virusom koji ima onkogeni kapacitet, polno prenosive bolesti, zatim sva stanja smanjenog imuniteta (druge bolesti, pojedini lekovi) kao i duvanski dim. Prekancerozne i kancerozne lezije na grliću materice nastaju  zbog dugotrajne odnosno perzistentne infekcije HPV, koja je povezana sa drugim faktorima rizika. Poznato je da postoje i invazivne forme ove bolesti, koje se za kratko vreme razvijaju i brzo napreduju. Zbog toga su veoma važni preventivni pregledi kod ginekologa, koje zdrava žena treba da obavi barem jedanput u godini, i kada ne oseća nikakve tegobe, jer će na taj način biti moguće rano otkrivanje nastalog oboljenja. Tok i ishod, odnosno uspešnost lečenja direktno zavise od  stadijuma u kojem je rak otkriven. Otkrivanje premalignih lezija će u pojedinim slučajevima omogućiti izlečenje primenom ograničene hirurške intervencije.   
   Brojevi izraženi stopama stavljaju našu zemlju na treće mesto u Evropi prema učestalosti i oboljevanja i umiranja od raka grlića materice, ali veoma je važno da u svakom trenutaku budemo svesni toga da je svaki taj broj osoba - život koji će biti sačuvan ili izgubljen!
   Prema podacima Registra za rak ZJZS u 2011.-oj godini je u Severnobačkom okrugu registrovano 30 novoobolelih žena od raka grlića materice (6,8% u specifičnom morbiditetu), a 8 žena je umrlo (2,9% u specifičnom mortalitetu), i to je pad u odnosu na 2010. godinu, kada je zabeleženo 16 smrtnih ishoda.

Tokom 11 meseci 2012. godine u SBO je od raka grlića materice umrlo 14 osoba ženskog pola.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine