Dvadeseti vek, posebno druga polovina, će biti upamćen (pored ostalog) po značajnom produženju ljudskog veka, odnosno po povećanju prosečnog trajanja života, i to se smatra jednim od najznačajnijih civilizacijskih dostignuća. Ovaj pozitivan demografski proces poprima svetske (globalne) karakteristike, ali nažalost u velikom delu sveta – pretežno ekonomski razvijenom - praćen je značajnim padom stopa fertiliteta i nataliteta što je dovelo stanovništvo mnogih zemalja do ispod nivoa čak i proste reprodukcije. To predstavlja negativan demografski proces, a narode tih zemalja zahvatio je proces depopulacije ili demografske implozije. Stanovništvo se ne obnavlja. Na osnovu praćenja određenih demografskih pokazatelja demografsko kretanje stanovništva naše države, izuzev na Kosovu i Metohiji, ima iste trendove i možemo zaključiti da je naše stanovništvo ušlo u stadijum demografske starosti.
       Sa godinama života povećava se učestalost mnogih hroničnih bolesti koje mogu dovesti do delimične ili potpune onesposobljenosti za samostalan život (osteoporoza, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, demencija, depresija...). Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da se to može izbeći kod većine ljudi, pa starost ne mora neminovno značiti i bolest. Aktivnosti zdravstvene službe i drugih relevantnih delova društvene zajednice su usmerene, svojim značajnim delom, ka tome da nam stanovništvo stari na “zdrav“ način. Promocija zdravlja se radi na širokoj osnovi i multisektorski da bi na taj način bilo omogućeno što većem broju  ljudi da i u starosti sačuva, u maksimalno mogućoj meri, svoj funkcionalni kapacitet za svakodnevni samostalni život u svom domu.        
     “Živeti znači izložiti se riziku, time i riziku oboljevanja“ ali određeni način (stil) života i navike mogu značajno smanjivati rizike oboljevanja i povećavati izglede da se sačuva optimalno moguća psihička i fizička vitalnost tokom procesa starenja. Živeći u uslovima životne i radne sredine, kakve su one danas, ipak postoji i ono što svaki čovek može da učini za sebe da bi unapređivao i čuvao svoje zdravlje, za koje mu i pripada deo odgovornosti. Starost nam može biti kao “sunčana jesen života“ a da bi tako i bilo najvažniji uslov je da se živi na zdrav način, tokom celog života. Mora se takođe znati i prihvatiti da će briga nekog “drugog“ biti nedovoljna, ukoliko ljudi ne budu brinuli sami o sebi i o svom zdravlju - onoliko koliko je to potrebno, i  koliko je moguće u datim uslovima.
       Izdvojeno sagledavanje samo biološkog, fiziološkog ili recimo medicinskog značaja starenja nije dovoljno i taj proces se ne sme tako posmatrati, već celovito. Međutim ukoliko zaista želimo da vidimo starije ljude nije moguće izbeći socijalni odnosno sociološki ili društveni aspekt sagledavanja, jer jedno društvo čini zajednički život svih ljudi (uključujući i stare) na određenom mestu u određenim uslovima i vremenu. Veoma  je značajan društveni razvoj, društveni odnosi i unutar njih međusobni odnosi pojedinih društvenih grupa, kao i odnos pojedinaca prema celini i celine prema njima. Ne treba posebno naglašavati da je od prvobitne ljudske zajednice pa sve do danas bilo nemoguće da se čovek prema čoveku odnosi kao drvo prema drvetu od kojih se svako hrani svojim korenom, razvija svoje stablo i lišće, živi za sebe i tako bi živelo i ako bi bilo samo na Planeti. Čovek bi u sličnim slučajevima isčezao kao vrsta, jer je čovek društveno biće, i to je dobro poznata činjenica koja se možda i prečesto zaboravlja. Hteli mi to ili ne uvek dođe momenat kada svako od nas zastane da razmisli o sebi, svojoj porodici, zajednici u kojoj živi dok promišlja o životu i krupnim, važnim životnim temama - pa ponekad i o tome da li je mogao, kada, i gde dati svoj pozitivan doprinos. Oktobar mesec je i ove godine posvećen starima, pa je tu makar i simbolično, prilika za svakoga od nas, za ponešto. Za početak, da se setimo reči velikog Getea, i da nam one budu putokaz i upozorenje: "Starac gubi jedno od svojih najvećih ljudskih prava - njega više ne ocenjuju njemu jednaki"!

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista Socijalne medicine