Tuberkuloza je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo, ali koja ponovo ima globalan trend porasta, i u našem vremenu briše granice između ekonomski ne razvijenih i razvijenih država. Proučavanjem pojave tuberkuloze, za vreme epidemija širokih razmera (srednji vek), veoma brzo se zapazila povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi. Tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako se radi o zaraznoj bolesti. U današnjem vremenu ishod lečenja može biti dobar i najčešće je tako, međutim tuberkuloza može imati visoku smrtnost i sada u slučaju razvoja multirezistentnog oblika bolesti, koji nastaje ukoliko se lečenje (terapija) ne sprovodi na pravilan i kontrolisan način. Treba dodati  da je moguć i fudrujantni tok bolesti - koji najčešće brzo dovodi do smrti – a nastaje skoro uvek kod osoba sa predhodno značajno narušenim, smanjenim opštim imunitetom. Obaranje imuniteta mogu izazvati druge akutne i hronične bolesti, ali vrlo često i sam čovek, određenim načinom života, sa navikama u takvom okviru.
     Prema podacima SZO (iz 1993. godine) tuberkuloza je postala globalna opasnost i smatra se da je u stanovništvu ima više nego ikada pre.
Zbog čega je to tako?
     Uporedna epidemija ili ko/epidemija SIDA/TBC; rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta; nepravilan/neodgovarajući način ishrane većine stanovništva (pogotovo u gradovima); epidemija masovnih hroničnih ne zaraznih bolesti (rak, šećerna bolest...); način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi (sedanteran način života prepun stalnog i nerazrešenog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna, duvan, alkohol, droga, zloupotreba lekova); svakodnevna izloženost, pogotovo urbanog čoveka, različitim faktorima rizika i nepovoljnim uticajima na zdravlje i prirodnu opštu otpornost organizma doveli su do rasprostranjenosti tuberkuloze, kakva je u savremenom dobu. Posle nekoliko decenija u drugoj polovini dvadesetog veka, kada je ova bolest bila pod kontrolom (pronalazak lekova i uvođenja vakcine u široku primenu polovinom 20. veka), mi imamo situaciju “da tuberkuloze danas ima u stanovništvu više nego što je bilo ikada pre“. 
     Tuberkuloza se najčešće (u 95% slučajeva) prenosi sa obolelog na zdravog čoveka putem vazduha, kao kapljična infekcija. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni (gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povišena telesna temperatura i groznica), a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom. Najčešće oboljevaju pluća i najvažniji respiratorni simptomi su: kašalj koji traje duže od tri nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, otežano disanje, bolovi u grudima i iskašljavanje krvi. Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano, ima dve faze i traje 6–8 meseci uz primenu nekoliko antituberkulotika u kombinaciji, doziranih (određenih) na kilogram telesne težine. Od momemta utvrđivanja bolesti sve do izlečenja - u potpunosti - oboleli je na bolovanju. Jedan od razloga za bolovanje i izolaciju obolelog je prekidanje lanca širenja infekcije u stanovništvu. Neuspešno lečenje i propusti obolelog stvaraju rezistentni oblik TBC, koji se daleko teže leči, a smartnost je tada ~ 40%. Inicijalna (početna) faza traje 2 – 3 meseca, sprovodi se obavezno u bolnici i zaraznost (infektivnost) bolesnika se kontroliše. Produžena faza traje 4–5 meseci, sprovodi se obavezno u ambulantnim uslovima uz strogu kontrolu. Tuberkuloza se može uspešno i bezbedno lečiti i u trudnoći. Lekovi su u našoj zemlji besplatni i dostupni svakome. Rano otkrivanje bolesti je, kao i uvek veoma značajno, jer omogućava uspešnije lečenje i povećava verovatnoću izlečenja bez posledica (kakva je kaverna u plućima). Važno je znati da posle ozdravljenja ili izlečenja ne ostaje trajana otpornost (imunitet) na ponovno oboljevanje. BCG vakcina (protiv tuberkuloze) ne pruža potpunu ili kompletnu zaštitu, ali se daje odmah po rođenju ili do kraja druge godine života, jer pomaže stavaranje specifičnog imuniteta na uzročnika (bacil tuberkuloze). Tako je moguće oboleti od tuberkuloze više puta u životu. Ove činjenice nam potvrđuju kakav je i koliki značaj opšte otpornosti i odbranbene sposobnosti organizma čoveka, a sasvim je jasno da njihova očuvanost direktno zavisi od navika i ponašanja svakog čoveka tokom života.
     Bolesti organa za disanje i druge plućne bolesti su svuda u svetu i kod nas veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bilo da su akutne ili hronične i bez obzira na uzrast ili pol. Odsustvovanje sa posla (apsentizam) je zbog ovih bolesti veoma česta pojava, pa predstavlja ne samo značajan zdravstveni već i zajednički ekonomski problem, koji pogađa osobu, porodicu i zajednicu. Izražena je, i kod ovih bolesti, visoka povezanost oboljevanja sa faktorima ili uticajima koji dolaze iz spoljašnje sredine i na koje možemo u određenoj meri uticati kao pojedinci i kao zajednica. Zagađenje vazduha (industrija, saobraćaj, polen biljaka) ima za posledicu povećavanje učestalosti bolesti disajnih puteva počev od banalnih infekcija, zatim bronhitisa, alergije, astme, raka pluća, dušnika ali i smanjivanje imuniteta kao i zaostajanje u psihofizičkom razvoju kod dece. Upotreba duvana i život u duvanskom dimu najvažniji su faktori koji utiču na nastanak raka pluća i dušnika, ali se ne smeju zaboravljati određeni poslovi kao što je asfaltiranje puzeva (katran) ili rad u rudnicima i druga zanimanja. Rak pluća i dušnika ima visoku smrtnost (letalitet) u vremenu visoko razvijene medicine, i to treba ponavljati. Najučestalija je pojedinačna dijagnoza u mortalitetu (umiranju) stanovništva u svetu i kod nas. To je zbog toga što kasno daje simptome i vrlo često se otkriva kada je već metastazirao, a to znači da se proširio u druge organe tela (često u mozak). Događa se često i da se prvi znaci bolesti previde ili zanemare. Iz socijalno-medicinskog ugla posmatranja primarna prevencija raka pluća i dušnika je na prvom mestu. U tom smislu najvažnije je delovanje u cilju stalnog smanjivanja upotrebe duvana kod našeg stanovništva i sprečavanje izloženosti duvanskom dimu, tzv. "pasivno pušenje" svih osoba - pogotovo nerođene dece, beba, dece i omladine. Cilj je postići život oslobođen rizika od duvana i duvanskog dima za što veći broj ljudi. Celovito i plansko primarno preventivno delovanje unutar zajednice mora biti deo svakodnevnih aktivnosti sa jasnom porukom svima, pogotovo mladima: "upotreba duvana više nigde nije u modi", i "ne stvarajte naviku koja ruši zdravlje".
     Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih ali i mnogih drugih bolesti treba naglasiti da se najveći uspeh može postići istovremenim delovanjem – kako osobe tako i organizovane zajednice – u dva pravca. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje (promenljive) faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Važno je usvojiti korisna naučna znanja i imati potrebu da se na osnovu njih izgradi zdrav način života sa svakodnevnim navikama koje su u korist zdravlja. Cilj je postavljen: smanjivati stope oboljevanja i umiranja od bolesti na čiji nastanak je moguće uticati. Najvažniji pravci ka cilju su takođe postavljeni, i na svojoj životnoj duži (Andonovski*) čovek treba da se kreće saglasno svom zdravlju!
     Podaci za Severnobački okrug u 2011. godini (Službe za lečenje plućnih bolesti i TBC Subotica i Bačka Topola):
~ Od TBC je obolelo i lečeno ukupno 18 osoba (1 je recidiv), 12 muškog, i 6 ženskog pola.
~ Prema starosti posmatrano bilo je 1 dete ženskog pola (u grupi 10-14 godina).
~ Prema lokalizaciji: kod 16 obolelih dijagnostikovana je TBC pluća.
~ Jedna osoba muškog pola je umrla, 59 godina je imao.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine