Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 10. septembra ove godine obeležava 10-godišnjicu Svetskog dana prevencije samoubistava. Cilj ovog obeležavanja, svuda u svetu, je podizanje svesti sveukupne javnosti da je suicid moguće sprečiti. Važan zadatak je i osposobljavanje zdravstvenih radnika da šire informacije o ovom zdravstvenom problemu, da stalno rade na smanjenju stigme i iznad svega povećanju znanja kroz edukacije i treninge. 
Ovogodišnjom temom, “Prevencija samoubistava širom sveta: Jačanje zaštitnih faktora i podsticanje nade”, želi se naglasiti značaj zaštitnih preventivnih faktora u odnosu na dosadašnje apostrofiranje faktora rizika i iznad svega istaći da je suicid moguće prevenirati. Šalje se i jasna poruka i ohrabrenje svima koji su u stanju „neke potrebe“ da se obrate za podršku i pomoć...porodici, prijateljima, humanitarnim organizacijama, stručnim službama...
Procena SZO je da oko 5% ljudi pokuša sebi oduzeti život tokom svog života, a da je zastupljenost suicidalne ideje u opštoj populaciji između 10% i 14%. Procena je da godišnje oko milion ljudi u svetu izgubi život zbog samoubistva. Broj ljudskih života izgubljenih zbog suicida na godišnjem nivou prevazilazi broj izgubljenih života u ratu i zbog ubistva zajedno. U poslednjih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60%. Posebno zabrinjavaju činjenice da je porastao broj suicida kod adolescenata 15-19 godina, pa je suicid drugi vodeći uzrok smrti ove populacione grupe. Prava statistika o suicidu nije poznata zbog brojnih razloga, između ostalog zbog stigme ovog zdravstvenog problema, religijskih normi i socijalnih stavova.
Broj pokušaja suicida je 20 puta češći od samog suicida. Suicid je češći kod muškaraca, dok žene 2-3 puta češće pokušaju suicid. Najveći broj suicida se beleži u zemljama Istočne Evrope (Litvanija i Rusija), dok je najniži u zemljama Centralne i Južne Amerike (Peru, Meksiko, Brazil i Kolumbija). 
U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, a  najviše stope samoubistava su u Vojvodini i na samom severu u Subotici i Severnobačkom okrugu gde se beleže stope veće od 30 na 100 000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100 000. Prošle godine je 50 osoba u Severnobačkom okrugu izvršilo suicid, 38 muškaraca i 12 žena.
Suicidalno ponašanje je vrlo kompleksno i zavisi od niza faktora iz okruženja i sredine, kao i od individualnih karakteristika pojedinca. Faktori rizka su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći raniji pokušaji suicida i samopovređivanje jer je rizik povećan čak 30-40%. Faktore rizika predstavljaju i mentalni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola, šizofrenija), kao i različiti stresni događaji tokom života (porodični i nterpersonalni problemi, prekid ljubavne veze, finansijski i drugi problemi sa poslom, problemi sa zakonom, nezaposlenost i ekonomska kriza, teška bolest, dugotrajan stres....). 
I pored brojnih i široko zastupljenih faktora rizika važno je ukazati i na „zaštitne faktore“ koji ublažavaju efekte izloženosti navedenim faktorima rizika i svakako doprinose da stope suicida nisu još veće. Psihološki zaštitni faktori su individualni i svaki pojedinac može raditi na njihovom osnaživanju, sam i/ili uz pomoć stručnjaka. Sposobnost suočavanja sa „negativnim životnim događanjima“, prihvatanje i prevazilaženje istih, posedovanje i jačanje osećaja samopoštovanja i samopouzdanja, razvijanje veština rešavanja problema, kao i traženja pomoći su neki iz ove grupe zaštitnih faktora.
Topli prodični odnosi, u kojima dominira ljubav i bliskost, dobra povezanost i održavanje dobrih odnosa u široj porodici, sa prijateljima, kolegama, susedima predstavljaju grupu socijalnih zaštitnih faktora. Važano je da dobro funkcioniše i da je široko izgrađena mreža zdravstvene i socijalne službe koje daju sigurnost pojedncima obezbeđujući im lak i jednostavan pristup za pomoć u slučaju potrebe.  
Važnu grupu zaštitnih faktora čine i zdravi životni stilovi – održavanje pravilnog načina ishrane, redovna fizička aktivnost, dobar odnos spavanja, odmora i aktivnosti, nepušenje, neupotreba alkohola i drugih ilegalnih supstanci koje stvaraju zavisnost. Upravo jačanje navedenih zaštitnih faktora predstavlja ključni strateški pristup u prevenciji suicida koji predlaže SZO.   
Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra! Time dajte podršku prevenciji samoubistava. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva.

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, Načelnik Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica