Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. godine pokreće inicijativu obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida na dan 10. septembra. Cilj ovog obeležavanja je podizanje svesti široke javnosti da je suicid moguće sprečiti. Širenje informacija o zdravstvenom problemu suicida, smanjenje stigme i iznad svega povećanja znanja kroz edukacije i treninge su važni zadaci celokupne stručne javnosti.
Poslednje dve godine teme obeležavanja Svetskog dana prevencije suicida su fokusirane na prevenciju suicida u različitim kulurama širom sveta. Ovogodišnjom temom “Sprečimo samoubistava u multikulturalnim zajednicama” želi se ukazati na činjenicu da su sve zemlje u svetu u stvari multikulturalne zajednice. U svim multikulturalnim zajednicama prevencija suicida treba da uključi takav strateški pristup  koji će pokazati posebnu osetljivost i uvažavanje prema različitim kulturama.
U mnogim zemljama žive različite manjinske grupe domicilne ili imigrantske, azilanti ili izbeglice, grupe različite etničke i religijske pripadnosti. Obično se pravi greška u tretiranju kulture kao nečeg „objektivnog“ čime se objašnjavaju uočene razlike u različitim kulturnim grupama koje žive u istoj zajednici, npr. uočene razlike u stopama suicida ili zastupljenosti riziko-faktora. Ovo može da prikrije prave uzroke razlika koji mogu, ali i ne moraju imati veze sa kulturom neke manjinske grupe u zajednici. Time mogu biti isključeni važni faktori kao što su nezaposlenost, siromaštvo, marginalizacija, stigmatizacije, potlačenost ili rasizam. Kulturu ne treba posmatrati kao statičnu i merljivu „veličinu“, već kao dinamičan i razvojan proces koji uključuje neprekidnu interakciju između pojedinca i njegovog okruženja. Stoga je potrebno istovremeno biti osetljiv prema različitim kulturama i svestan mogućih kulturnih razlika, ali i ne dozvoliti da „kultura“ prikrije druge faktore koji mogu igrati važnu ulogu.
SZO procenjuje da dnevno skoro 3000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo. Suicid je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu sa stopom od 16 na 100 000. Suicidalno ponašanje je vrlo kompleksno i zavisi od niza faktora iz okruženja i sredine, kao i od individualnih karakteristika pojedinca. Faktori rizka su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći mentalni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola, šizofrenija), zatim nasilje i agresija, faktori kulturnog i socijalnog okruženja.  
            U poslednjih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60%. Gotovo četvrtina svih suicida danas se dešava kod adolescenata do 25-te godine. Suicid je među 3 vodeća uzroka smrti kod populacije uzrasta 15-44 godine, a drugi vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta 10-24 godine.
            Od 1950. godine u svetu se zapaža kontinuirani porast stopa smrtnosti suicida kod muškaraca u vidu linearnog porasta – sa 17 na preko 25 na 100 000 stanovnika. Kod žena su u istom periodu stope ostale na nivou 5-7 na 100 000 stanovnika. Najveći broj suicida se beleži u Aziji (Kina, Indija, Japan) i oni čine oko 60% svih suicida u svetu. Najviše stope samoubistava kod muškaraca su zabeležene u zemljama istočne i severne Evrope i Azije.
U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, a  najviše stope samoubistava su u Vojvodini i na samom severu u Subotici i Severnobačkom okrugu gde se beleže stope veće od 30 na 100 000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100 000.
Sucid se može prevenirati
Strategije i mere koje ograničavaju pristup posedovanju vatrenog oružja, prodaji i skladištenju pesticidima, kao i zloupotrebi alkohola i lekova sa psihoaktivnim delovanjem mogu značajno smanjiti broj suicida.
Način izveštavanja medija je, takođe, veoma bitan. Mediji igraju značajnu ulogu u današnjem društvu obezbeđujući, na različite načine, širok opseg informacija koje snažno utiču na stavove u zajednici, verovanja i ponašanje te time imaju vitalnu ulogu i u prevenciji samoubistva.
Edukacija zdravstvenih radnika, socijalnih službi i cele zajednice da prepoznaju pojedince koji su u riziku da pokušaju samoubistvo, da ih ohrabre da traže pomoć, kao i da obezbede adekvatnu podršku i pomoć svima kojima je ona potrebna značajne su mere prevencije suicida.
Multisektorsko uključenje pored zdravstva i drugih sektora - policije, pravosuđa, socijalnih službi, obrazovanja, verskih, kulturnih i političkih lidera, medija, volontera i svakog pojedinca važni su u prevenciji suicida.
            Strateški pristup prevenciji suicida u multikulturalnim zajednicama treba da sagleda osim opštih faktora rizika većinskog dela zajednice i dodatne faktore rizika specifične za pojedinu manjinsku grupu unutar iste zajednice.